Сто двадесет година „Политике” ‒ феномен трајања

„Немојте, Иво, пропустити прилику да сарађујете у Политици. То је угледна кућа која је увек у стању да вам пружи извесну сигурност.” Ова реченица коју је Јован Дучић упутио младом Иви Андрићу, пре стотинак година, потенцира углед и сигурност, тада још младог београдског листа. Политика данас обележава сто двадесет година постојања, а и даље српско друштво и јавност у њеном вековном профилу види пре свега углед, поузданост и сугурност.

Упркос искушењима, успонима и падовима, Политика је остала симбол трајања. Сто двадесет година излажења једне дневне, политичке новине у амбијенту и средини која је под непрестаним ударима историје, равно је херојству. Овакав континуитет вреднији је ако се у виду има оданост листа оснивачким начелима о „грађанској, независној штампи”. Она су утемељена на старом Бизмарковом принципу да штампа „слободно претреса сва јавна питања без гнева и без пристрасности, да правилном критиком владиног рада потпомаже опозицију, а да својом лојалношћу и непристрасношћу штити владу од неоснованих напада.. да с подједнаком ревношћу дели ударце и лево и десно”.

Политика не може и не сме да побегне од своје традиције, новинарске посвећености и уређивачке умерености нити да изневери епитет „националне институције”. На то је обавезује сопствени феномен, сто двадесет година трајања. Како се до тога долази, шта то значи и куда води, за Речено и прећутано говоре Бошко Јакшић, доајен Политикине куће и професор Станко Црнобрња, теоретичар медија и Политикин сарадник.

Аутор емисије је Радован Пантовић.