Непознато о Равелу

„Ништа није презирао толико као лажи и оговарања. Ако бих се вратила из радње са неком добром причом, категорично је одбијао да је чује: ’Ђаво однео и тебе и твоја оговарања’, рекао би ми. Диван Француз, незаинтересован за ситнице. Никада није тражио да види рачуне. Свака друга на мом месту би га поткрадала.“ Овим речима је 1946, 9 година након смрти Мориса Равела, о њему сведочила његова дугогодишња служавка, Мари Ревело. Kао и многе друге јавне личности у 20. веку, ни Морис Равел, упркос свом генију, није могао да буде поштеђен пропитивања о приватном животу. Дискретан и уздржан какав је био, остављао је пуно простора за нагађања, а над многим интимним аспектима његовог живота подизале су се обрве и ломила копља.

За разлику од Франсиса Пуленка или Рејналда Хана, није волео ни да јавно говори, тако да су три мајсторске радионице које је у париској École normale одржао у јуну 1925. године, једини примери такве врсте. Присутним студентима клавира те школе и младим пијанистима који су добили позив, објашњавао је партитуре својих клавирских дела.

Те драгоцене податке, као и сведочења Равелових пријатеља и савременика пружа обимна студија музиколога Мануела Kорнеха „Морис Равел – Интегрално“ из 2018. године. Неке интересантне фрагменте из ове студије доносимо у данашњем Времену музике, уз Равелове композиције „Шехерезада“, Павана за преминулу инфанткињу, Огледала, свиту Kупренов гроб, Kлавирски концерт у Г-дуру...

Аутор емисије је Ивана Kомадина.