Цензура у музици

Познати су неки случајеви из прошлости када су музичка дела провоцирала политичке и религиозне ауторитете, те подлегала цензури. Да ли су та времена заиста прошла можете чути у данашњој емисији Време музике коју уређује и води Горица Пилиповић.

Контроверзна поставка Моцартове опере „Идоменео” у Берлину, чија је премијера одржана пре 20 година ‒ 2003, приликом обнове у новембру 2006. једноставно је отказана. Управа Немачке опере страховала је од могућих последица сцене у којој се појављује Идоменео, краљ Крита, носећи одсечене главе Посејдона, Исуса, Буде и Мухамеда. У свету у којем је исламски фундаментализам једна од главних претњи, највише забринутости је, наравно, изазвала могућа реакција исламских екстремиста. Овај случај пре аутоцензуре него цензуре, међутим, подсећа на читав низ примера у којима су се сукобиле музика и политика, најчешће ипак, да будемо прецизни и искрени ‒ на оперској сцени. Ту је, дакле, проблематична могла да буде, и најчешће је и била, пре фабула или режија него сама музика, али било је и времена када је и најапстрактнија од свих уметности парала уши цензора и то не само у позоришту.