Европско првенство и феномен српског фудбала

Вуле Журић и Зоран Аврамовић

Лопта је округла а срећа је превртљива. Због тога се фудбал и не игра на срећу иако се на њу рачуна. Али и она долази само када се заслужи. Наша фудбалска репрезентација је, у недељу на новом стадиону у Лесковцу очито непојмљивом фудбалском логиком, заслужила срећу и за следеће лето резервисала пут на европско првенство у Немачку.

Овога су били свесни и играчи и селектор и навијачи па последњи звиждук судијске пиштаљке није био знак ни за еуфорију ни за олакшање. Парадоксално, за историју јесте, јер овај пласман остаће забележен као први, историјски, наступ државе Србије на европском фудбалском првенству.

Сто двадесет пета је година од како је у Београду основано „Прво српско лоптачко друштво". Од тада овако или онако, под различитим режимима и државама, на нашим просторима не престаје фасцинација лоптом. Уз сталну опијеност и одушевљење фудбалском игром константан је јавни несклад амбиција, жеља и очекивања са реалношћу, могућностима и резултатима. О феномену српског фудбала и шта са њим данас није у реду за Речено и прећутано говоре Зоран Аврамовић, вишегодишњи спортски радник и функционер Црвене Звезде и Вуле Журић, писац, пратилац и љубитељ фудбалске игре.

Аутор емисије је Радован Пантовић.