О Тобогану и ПоПеву

Саша Радојчић и Марјан Чакаревић

Када кажемо тобоган, прво помислимо на дечју игру и разоноду, срећу и безбрижност, али да ли је тако и у новој песничкој књизи Саше Радојчића која је понела овај назив? У песмама са темом свакодневице, пролазности, али и писања поезије, представљен је живот обичног човека у његовим малим и великим невољама. Ствар је перспективе, рекло би се читајући ове песме, када нам се нешто чини као успутна нелагодност, а када то пролазно осећање постаје дуготрајно, или непромењиво. О поменутој перспективи, сведеном тону и исказу ових стихова,, извесном свођењу песничких и животних рачуна, у Гутенберговом одговору разговарамо са аутором Тобогана, Сашом Радојчићем.

Како је наш значајни песник Милутин Петровић сводио песничке послове, и зашто је то важно и за песника и за његове читаоце, биће тема разговора са Марјаном Чакаревићем, приређивачем постхумно објављене Петровићеве књиге ПоПев. Песничка редукција и елиптичност по којој је овај песник не само познат него вероватно и јединствен у савременој српској поезији пристна је и у овом његовом рукопису, реконструисаном на основу последње верзије сачуване у песниковом рачунару. Из ових стихова извесно је да ћемо одмах знати ко је По, али ко је Поа, и какав је однос ових лирских јунака, о томе у нашем разговору са Марјаном Чакаревићем.

Уредница емисије Соња Миловановић