Читај ми!

О изложби „Мића Поповић – Сликарство перманентне побуне" и монографији „Банкарска архитектура – Зграде новчаних завода у Београду 1918-1941"

Весна Kруљац, Јелена Миловановић Межински и Марко Стојановић

У препуној Галерији Српске академије наука и уметности, синоћ је отворена изложба „Мића Поповић – Сликарство перманентне побуне" поводом стогодишњице рођења нашег великог уметника и академика. Радове из свих фаза његовог сликарског опуса указују да је Поповићево сликарство било истраживачки отворено за нове формалне подстицаје и истовремено везано за уметничку традицију, а перманентно критички настројено према доминантним естетичким нормама и политичкој идеологији Титове Југославије.
Ретроспективна изложба обухвата парадигматична дела из свих развојних фаза Поповићевог сликарског опуса, која су настајала у периоду од 1946. до 1990. године.
У оквиру тематски конципиране изложбе, приказани су: аутопортрети, портрети, фигуралне композиције, мртве природе и пејзажи. Одабрана дела потврђују да је Поповићев опус имао један постојани центар, а то је – истина, пре свега о обичном човеку и његовој судбини у конкретном историјском времену и средини.
Ауторка изложбе је др Весна Kруљац, а стручни сарадник је Јелена Миловановић Межински, које су гошће Златног пресека.

Други део емисије посвећујемо монографији историчара уметности Марка Стојановића ,,Банкарска архитектура – Зграде новчаних завода у Београду 1918-1941", која је недавно свечано представљена у холу Народне банке Србије. Том приликом је и отворена пратећа изложба ,,Архитектура банака и штедионица у Београду 1918-1941" , а премијерно је приказан и документарни филма ,,Београд прича – Банкарска архитектура Београда 1918-1941" аутора Зорана Љ Николића.
У главном корпусу монографије детаљно се анализирају објекти 20-ак новчаних завода, које је аутор поделио у три категорије – државне, приватне/иностране и мање новчане заводе. „Ова студија представља вредан искорак у поље свеобухватне анализе зграда новчаних завода, који су до сада истраживани и публиковани искључиво као ретки монографски прикази појединачних објеката или анализирани у оквиру радова који се баве делима одређених архитеката или партикуларним појавама у српској архитектури. Самим тим, ово научно истраживање баца ново светло на феномен банкарске архитектуре и на њену улогу у формирању пословног-финансијског духа међуратног Београда", наводи се у рецензији др Милана Просена.
Гост Злетног пресека је Марко Стојановић.

Емисију припрема и води Тања Живковић.

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње