Коме припада онлајн садржај - нама, вештачкој интелигенцији или дигиталним ''џиновима''?

Мета је недавно почела да блокира Канађанима приступ вестима на Фејсбуку и Инстаграму као одговор на нови закон који захтева од дигиталних ''џинова'' да плаћају издавачима за такав садржај. Закон о онлајн вестима заснива се на сличном законодавству уведеном у Аустралији и има за циљ да подржи посрнули канадски сектор вести који је доживео гашење стотина публикација у последњих 10 година. YouTube је најавио да корисници, код којих "Историја прегледа" (Watch History) опција није активирана, убудуће неће видети прегршт сугерисаних видеа, које би могли да погледају. Уместо њих, биће само – празнина. Deepfake AI музика је музика коју је направила вештачка интелигенција опонашајући, на пример, глас неког познатог певача. Компаније Google и Universal Music преговарају ових дана о питањима плаћања ауторских хонорара уметницима када настане deepfake AI музика на основу њиховог дела.

Чији је онлајн садржај, ко је одговоран за њега и ко има право да га поставља /уклања/ забрањује? Корисници, технолошки гиганти, вештачка интелигенција? Ако поделимо вести на Фејсбуку - хоће ли и то ускоро бити кажњиво? Како читаоци у Србији долазе до вести и шта би се десило ако би закон тражио да Meтa плаћа за вести које објављује на својим платформама? Ако chtGPT напише вест - а ми  то објавимо - кога да наведемо као извор и јесмо ли прекршили нечија права? Или - шта се дешава ако уз помоћ вештачке интелигенције направимо нову песму користећи, рецимо, Мадонин глас? И на крају, да ли је дошло време да право да будемо дисконектовани и несавршени постане наше фундаментално право у дигиталном добу?

Са нама уживо Јасмина Копривица, директорка дигиталних медија „Euronews Serbia" и Александар Угљеваревић, адвокат и правни саветник.

Аутор и водитељ: Тамара Вученовић