„Рибарске свађе“ и „Миленијум у Београду“

У фокусу данашњих Маски су две премијере у Народном позоришту у Београду.

Представа „Рибарске свађе“ Kарла Голдонија, у режији Ане Томовић премијерно је изведена 2. јула на Сцени „Раша Плаовић“. Ово је трећа поставка чувене Голдонијеве комедије у Народном позоришту у Београду; 1973. године „Рибарске свађе режирао је Паоло Мађели, а 2003. године Горан Рушкуц. Иначе, комад је праизведен на Kарневалу у Венецији 1762. године. По речима редитељке Ане Томовић, која је са драматургом Ђорђем Kосићем урадила адаптацију текста, а који се игра у преводу Иве Тијардовића, „Голдонијева комедија карактера „Рибарске свађе“ осваја публику и после двеста педесет година својим комичним и дирљивим приказом љубоморе из љубави и сиромаштва. Свађа која настаје тривијално између две сиромашне рибарске породице које живе једна до друге у малом рибарском месту и обе имају девојке за удају, нараста до неслућених димензија под утицајем југа који дува с мора али и тврдих а поносних карактера који на овом свету немају ништа друго осим своју част“. Глумцу Хаџи Ненаду Маричићу ово су друге „Рибарске свађе“, играо је и у поставци из 2003. године.

Вечерас ће на истој сцени Народног позоришта у Београду, у оквиру 31. „Белефа“, премијерно бити изведена представа „Миленијум у Београду“ по истоименом роману Владимира Пиштала, у драматизацији Kатарине Тодоровић и у режији Марка Челебића. Роман је објављен 2009. године и вечерашња представа је његова прва позоришна поставка. По речима редитеља Марка Челебића, који први пут режира у Народном позоришту, „Миленијум у Београду“ је „хроника једног времена испричана очима града, чудесног, просањаног и проклетог, док генерацију младих која га представља и личи на њега, пратимо кроз групу петоро најбољих пријатеља. Током друштвених промена у периоду преласка из комунизма у социјализам и распада Југославије, њихови стубови света се урушавају, а идеали почињу да бледе. Са новим миленијумом, унутрашња и спољашња деструкција Београда доводи младе који су град сањали, осећали и живели, до тога да га одбаце, презру, а неки и напусте. Упркос честој беспомоћности његових житеља, град остаје магичан и заувек отворен за све оне који су спремни да наставе да га сањају, јер град су људи, а људи том граду никада неће престати да дају нове очи“.

Уредник и водитељ емисије је Гордана Ђурђевић