Читај ми!

О једној књижевној награди и антологији српског микроесеја 20. века

Зашто су "књижевне награде предмет занимања и оних којима је књижевност незанимљива", шта пресудно одређује њихов профил - естетска вредост књижевног дела или неки ванлитерарни чиниоци, на основу чега је књижевна признања могуће поделити на "канонизујућа" и "откривалачка", и где је у свему томе статус песничке награде "Бранко Миљковић", нека су од кључних поставки текста "Континуитет вредан пажње.

Поводом педесетогодишњице Награде "Бранко Миљковић"", објављеном у стотом броју часописа Градина, из пера уредника овог гласила Александра Костадиновића. Како је реч о два јубилеја, осим поменуте награде, Александар Костадиновић говори и о томе како види "стваралачку димензију трајања" нишког часописа за књижевност, уметност и културу.
Из другачијег угла, поглед на књижевну рецепцију биће и једна од тема са књижевником Зораном Богнаром, приређивачем антологије српског микроесеја 20. века Течни кристал. Први пут објављен пре готово двадесет година, овај избор имао је више издања, што, између осталог,  сведочи о интересовању публике за ову врсту штива. А шта је заправо микроесеј, зашто га је тешко дефинисати, има ли неких "законитости" у тој "идеалној форми нашег времена" писаној "техником разобличавања, разоткривања, односно демистификовања" о свим вечним темама, открива нам наш гост. Куриозитет је да је ово прва антологија микроесеја у историји српске књижевности, а чућемо да ли то важи и за европске и светске оквире.


Уређује и води Соња Миловановић.

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом