Сећање на Владана Радовановића

Истакнути уметник и теоретичар Владан Радовановић, који је стварао у областима музике, сликарства, књижевности, нових медија и вишемедијске синтезе уметности, преминуо је 15. маја у Београду у 91. години.

Рођен у Београду 5. септембра 1932. године, Радовановић је дипломирао композицију на београдској Музичкој академији, у класи проф. Миленка Живковића. Са још троје уметника 1958. године оснива „Медиалу“, али је већ следеће године напушта. Централно место у његовој поетици заузима Синтезијска уметност и у оквиру ње Воковизуел.

Независно од авангардних збивања у свету, Радовановић је истраживао у сличним смеровима: воковизуел и пројекти (1954), тактилна уметност (1956), полимедиј и радови с телом (1957), музика за траку (1960), електронска музика (1966), компјутерска музика (1976), компјутерска графика (1988). Написао је више од 250 теоријских текстова о музици и новијим тенденцијама у уметности. Од 2001. до 2011. је био професор по позиву на Универзитету уметности у Београду (Група за вишемедијску уметност). Титулу почасног доктора музике Универзитета у Колумбусу у Охају добио је 2005. године, а 2007. постао је почасни доктор вишемедијске уметности Универзитета уметности у Београду.

Један је од оснивача и дугогодишњи руководилац Електронског студија Радио Београда који је поставио темеље у стварању нове уметничке електроакустичке и функционалне музике за потребе радија, телевизије и филма, а композиције настале у њему овенчане су признањима на водећим светским фестивалима електронског звука.

У знак сећања на Владана Радовановића емитујемо разговор о почецима и развоју Електронског студија, вођен 2017. године.

Емисију припремио Ранко Стојиловић.