Проф. др Михаило Вукас: Постао сам масон да бих спасао српске бебе у Бањалуци
Документарни програм
Autor:
Група аутора
Серија полусатних документарних репортажа, за чији је скупни назив узета позната Сократова изрека: "Говори да бих те видео". Ова оригинална продукција Радио Београда 2 сједињује квалитете актуелног друштвеног ангажмана и култивисане радиофонске обраде. [ детаљније ]
Михаило Вукас је доктор наука, хирург, професор, академик и књижевник. Рођен је у Нишу 1939. године у православној породици, од оца из Дубице и мајке из Топличке Велике Плане. Дипломирао је на Медицинском факултету у Београду 1963, а специјализирао је општу медицину и торакалну хирургију (грудна, плућна и кардиоваскуларна хирургија) у Универзитетској болници „Салгренска” у Гетеборгу (Шведска) 1976. године. На стручном усавршавању био је на клиникама за кардиоваскуларну хирургију у Стокхолму, Цириху, Паризу, Лајдену и Лос Анђелесу.
Докторску дисертацију са тезом „Congenital aortic stenosis; a clinical and experimental study on the influence of valvular pathoanatomy and myocardial vibrations on cardiac function” одбранио је на Универзитету у Гетеборгу 1977. године. Први је у свету извео комплетан експериментални програм на изолованом срцу зеца које је нормално радило у вантелесним условима више од шест сати.
Михаило Вукас је током деведесетих година 20. века организовао хуманитарну помоћ медицинским центрима у Србији, Црној Гори, Републици Српској. Једини начин да то уради био је да пристане да буде примљен по убрзаном поступку у масонску провинцијалну ложу ГПЛ, а касније у Научноистраживачку ложу „Карл Фридрих Еклеф” у Гетеборгу. Одмах након пријема, шведски масони су обезбедили шлепер с медицинским материјалом који је садржао и боце с кисеоником за бањалучко породилиште које је др Вукас допремио у Београд. Кисеоник је примио професор Предраг Ђорђевић, директор Клиничког центра Србије, и упутио га коридором у јуну 1992. године за Бањалуку. „Запад је, тобож поштујући санкције уведене према СРЈ, забранио српским бебама да живе. Кисеоник није стигао до Бањалуке и бебе су, изузев једне, преминуле. Та беба је живела само дванаест година и умрла је 2004. године”, каже др Михаило Вукас.
Више година је руководио научноистраживачким пројектом „Артериосклероза, хипертензија, аритмије, анеуризма аорте, изненадна смрт”.
Аутор емисије је Биљана Ђоровић.
Коментари