Подела Kосова - порекло и перспектива идеје

Половином шездесетих година прошлог века Добрица Ћосић, тада комунистички функционер, почиње озбиљно да размишља о драматици косовског питања. Томе је претходио Брионски пленум и пад Ранковића, затим централни пленум Свеза комуниста Србије на коме је једногласно осуђена наводно националистичка Ранковићева група. Ћосић, учесник догађаја, сутрадан је у својим забелешкама записао: „Издао сам себе.. јуче је Србија Косово и Метохију предала Албанији".

Неколико година касније, седамдесетих, Ћосић је закључио да је Косово „рак рана Србије" и да би га требало одстранити „а притом спасити" српске етничке просторе, Пећку патријаршију, Дечане, Грачаницу.. Из таквог размишљања појавила се и идеја територијалне поделе и разграничења Срба и Албанаца.

У последњих пола века ова идеја оживљавана је у различитим приликама и сличним варијантама. За њу се деведесетих залагао и тадашњи председник САНУ Александар Деспић. Детаљно ју је разрадио експерт за просторно планирање Бранислав Крстић са идејом да се оствари „етничка равнотежа" и помире историјско право Срба и етничко право Албанаца. После двехиљадите појавиле су се нове варијанте у оквиру ДОС-ове а потом и СНС владе. О подели су размишљали и Ђинђић, Тадић, Дачић, Вучић, али идеја је остала проблематична и спорна до данашњих дана.

О пореклу идеје поделе, њеној генези, природи и перспективи а у контексту актуелних збивања на Косову и Метохији, за Речено и прећутано данас говоре др Петар Ристановић, научни сарадник са Института за српску културу у Приштини и др Игор Вукадиновић са Балканолошког института САНУ.

Уредник и водитељ емисије је Радован Пантовић.