Ђузепе Верди: Риголето

Арт декоом инспирисана одважна продукција награђиваног редитеља Бартлета Шера поново је, након премијере у новогодишњој ноћи 2021. године, на сцени њујоршке опере од средине новембра. У представи 17. децембра, у увек популарном ремек-делу великог италијанског мајстора дворску луду Риголета тумачи баритон Лука Салси, а његову ћерку Ђилду сопран Лизет Оропеза, која од 2008. године 62. пут на сцени дочарава овај трагични Вердијев лик. Тенор Стивен Костело је промискуитетни Војвода од Мантове, бас Џон Релија је Спарафучиле, а први пут у улози Мадалене наступа мецосопран Аигул Ахметшина. За италијанску диригенткињу Сперанцу Скапучи „Риголето" је дебитанска представа у Метрополитену.

После великог успеха свог оперског првенца „Оберто", Верди је написао читав низ опера које су му створиле име у Италији. Дванаест година касније, у периоду од 1851. до 1853, компонује дела која ће учврстити његов реноме оперског мајстора: „Риголето", „Трубадур" и „Травијата". У овим значајним остварењима постаје евидентно да је Верди тада већ дубоко проникао у проблематику оперског текста прекинувши са устаљеном шематизацијом либрета. Гледајући у својим оперским јунацима пре свега људе, са свим њиховим добрим и лошим особинама, управо у тзв. латинској трилогији на позорницу доводи икове из најразличитијих друштвених и социјалних положаја и на тај начин снажно продубљује средства свог драмског израза.

У опери „Риголето", компонованој по драми Виктора Игоа „Краљ се забавља", а на либрето Франческа Пјаве, изнесена је дирљива прича о растрзаном очинском срцу. У делу у коме је Верди досегао своју уметичку зрелост, у средишту радње су мотиви проклетства и трагичног родитељског односа дворске луде Риголета и његове невине ћерке Ђилде. Риголето је један од његових најуверљивијих ликова. То је човек тешке судбине, приморан да игра двоструку игру: игру човека који мора да пронађе разоноду свом господару, а уједно и оца који жели да сачува своју кћер од његове пожуде. Верди у овом делу демонстрира најјаче елементе свог музичког умећа. То су богатство мелодике, које је евидентно у бриљантним аријама и јединствени осећај за драмску економичност, чиме публици на ефектан начин представља потресна збивања у опери.

„Риголето" је на премијери у позоришту Фениче (11. марта 1851) доживео тријумф. Популарну Војводину арију La donna è mobile, коју је композитор, из страха да не процури у јавност, открио извођачима тек који сат пре премијере, већ су наредног дана певушили на улицама становници Венеције. Али осим овог ванвременског хита, „Риголето" је понудио и друге сјајне бисере оперске уметности, као што су Ђилдина арија Caro nome и потресна сцена Cortigiani, vil razza dannata, или пак квартет Bella figlia dell'amore, диван пример Вердијеве оперске полифоније, у коме четири особе, на четири различита текста и мелодије износе своја осећања и размишљања.

Кратки сиже опере:

Дворска луда, грбавац Риголето је због свог бритког језика стекао непријатеље на двору раскалашног Војводе од Мантове у чијој је служби. Његова једина радост је ћерка Ђилда коју крије, штитећи је од контакта са исквареним спољним светом. Риголето се на једној дворској забави подсмева племићу Монтеронеу који напада Војводу јер му је завео кћерку. На подсмешљив коментар, племић одговара клетвом: „Ти, који се смејеш очевом болу, проклињем те". Риголето, нажалост, не зна да се Ђилда већ заљубила у Војводу, кога је прерушеног у сиромашног студента упознала у цркви. Он јој на тајном састанку изјављује љубав, што невину девојку, несвесну преваре окорелог заводника, доводи до усхићења. Племићи из Војводине свите, сазнавши да Риголето живи са непознатом женом, одлучују да је из освете отму, мислећи да му је љубавница. На превару убеђују и самог Риголета да им се придружи у том чину. Када несрећни отац схвати да је отета жена Ђилда, он преклиње дворјане да му помогну, али без успеха. Заведена и осрамоц́ена, Ђилда излази из Војводиних одаја. Одлучан да јој покаже његово право лице, Риголето је одовди у крчму да види како заводи другу жену, Мадалену. Али Ђилда урпкос свему воли Војводу. Отац је шаље кући и говори јој да се преобуче у мушкарца и побегне у Верону, где ће јој се касније придружити. Риголето у међувремену унајмљује Спарафучила да убије Војводу, али Ђилда је решена да се жртвује за њега. Риголето долази по тело и открива да је избодена жртва његова ћерка. Она на самрти тражи од оца опроштај, а очајни Риголето схвата да га је стигла Монтеронеова клетва.

Опера има три чина и једну паузу, коју ће испунити раговори са уметницима иза сцене, занимљивости везане за Вердијево стваралаштво и ову оперу, као и музика из студија у коме ће током преноса бити уреднице и водитељке Горица Пилиповић и Маја Чоловић Васић.