Читај ми!

Фонд младих и Hand job

Милена Путник, Невена Поповић „Фонд младих", Галерија УЛУС; Амалија Стојсављевић „Hand job", Галерија Ремонт

На педесетогодишњицу оснивања „Фонда младих" Удружење ликовних уметника Србије представља део вредне колекције уметничких радова овог фонда које удружење чува. Током двадесет година деловања Сталног фонда за унапређење стваралаштва младих уметника ликовних и примењених уметности (1972-1992) откупљена су дела више од двеста уметника, настала у раном периоду њиховог стваралаштва. Тако данас, кроз радове из збирке, може да се стекне увид у формативне периоде уметника као што су нпр. Шемса Гавранкапетановић, Бора Иљовски, Марија Драгојловић, Јармила Вешовић, Растко Ћирић, Тафил Мусовић и многи други.

Изложба представља увид у резултате вишегодишњег напора чланова удружења да се збирка „Фонда младих" уреди, адекватно смести и презентује јавности. Током претходне две године пројектом финансираним од стране Министарства културе депо је значајно уређен, а радови пописани и смештени на полице, а ове године је реализована дигитализација и представљање збирке. Настала као резултат стимулативне мере усмерене првенствено на подршку стваралаштву младих уметника, збирка је током година све више нарастала а да никад није добила пажњу адекватну њеној вредности. Гошће емисије биће Милена Путник и Невена Поповић, чланице Организационог одбора изложбе.

Изложба провокативног, двосмисленог назива „Hand job" представља истраживачки пројекат чији је циљ мапирање, контекстуализација и критичка анализа употребе веза као уметничког медија у стваралачким процесима уметника нашег региона. Избором шест уметница (Саша Безјак и Мојца Сенегачник из Словеније, Нина Бабић из БИХ, Миа Арсенијевић из Србије, Милица Дукић из Израела и Мирјана Ђотуновић Мустра из Аустрије), као и једног колектива (НЕпрактичне жене из Србије), приказана је разнородност тема и поетика заснованих на овом изразу.

На нашим просторима, вез је био обавезан женски посао и учио се од најранијег детињства. Он је био показатељ друштвеног и материјалног статуса, узраста, регионалне и националне припадности. Крајем 19. века постао је део основног образовања женске деце, а касније и средњег, гимназијског и стручног образовања. После Другог светског рата ручни рад, односно знање о везу, свело се на предмет домаћинства. Међутим, дубљом анализом овог медија, његових перформативних аспеката, контекста у коме настаје и самих мотива/тема које приказује, откривамо потпуно нове стратуме његовог значења и културолошке интерпретације, записала је Амалија Стојсављевић. Гошће ће бити Амалија Стојсављевић, ауторка изложбе и Мирјана Ђотуновић Мустра, уметница.

Уредник и водитељ: Сава Ристовић

 

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару