Живот и стваралаштво жена академика

„Сликарка Катарина Ивановић прва је жена која је постала почасни члан Српског ученог друштва 1876. године. Исидора Секулић, за коју се с разлогом каже да је најумнија Српкиња, изабрана је за дописног члана Српске краљевске академије 1939. године, а за редовног члана 1950. године. И тако је постала прва жена академик у Србији. Она није изабрана зато што је била жена, већ због значаја и величине њеног дела.

'Не делим чланство по полу већ по научном доприносу', рекла је академик Јованка Калић, а још пре ње академик Милева Првановић у једном интервјуу истакла је: 'Не знам да ли је специфичност моје области, али математичари се међусобно уважавају и одмеравају постигнуте резултате независно од пола. Мени је увек важна идеја коју неки колега презентује у свом раду, па се још није догодило да размишљам да ли је то написала жена или мушкарац...'
У едицији о женама академицима приказане су биографије чланова Академије хронолошким редом, по датуму њиховог пријема у чланство. У првој књизи, то су већином уметнице и две Шекспирове сестре ‒ велика Исидора и Десанка. У другој књизи преовлађују научнице."
Академик Душица Лечић Тошевски

Гошћа овонедељне Ризнице је академик проф. др Душица Лечић Тошевски, председник Уређивачког одбора Другог тома монографије „Живот и стваралаштво жена чланова Српског ученог друштва, Српске краљевске академије и Српске академије наука и уметности", пројекта САНУ.

Аутор и водитељ: Душанка Зековић