Ваздух као заједничко добро

Гост: Предраг Момчиловић

„Сиромаштво није узроковано браком мушкараца и жена; није узроковано машинама; није узроковано 'прекомерном производњом'; није узроковано пићем или лењошћу и није узроковано 'пренасељеношћу'. Узроковано је приватним монополом. То је садашњи систем. Они су монопилисали све што је могуће монополисати; они имају целу земљу, минерале у њој и потоке који теку. Једини разлог зашто нису монопилисали дневну светлост и ваздух јесте што то није могуће", написао је Роберт Тресел 1914. године.

Овим цитатом Предраг Момчиловић почиње књигу „Ваздух као заједничко добро". И нешто касније дописује: „данас се ваздух све више претвара у робу и све је мања доступност чистог ваздуха. Упркос томе што се још увек не продаје у боцама или барем та појава није постала устаљена пракса, на њега је стављена цена ‒ у виду локације на којој станујете, могућности да путујете у незавађене пределе, финансија да приуштите ефикаснија горива и пречишћиваче ваздуха. Чест је наратив како ваздух погађа све људе на истоветан начин и како смо сви у истом сосу. Ипак, загађен ваздух пре свега погађа оне најмаргинализованије, па онда и све остале".

Аутор: Светлана Јајић