Тријумф италијанске „ултрадеснице" и последице

„Италијани браћо, Италија се диже.. ", ово су први стихови италијанске химне а из њих је настао назив партије која је у недељу однела убедљиву изборну победу на Апенинима. Браћа Италије и Ђорђа Мелини на њиховом челу предводили су ултрадесну коалицију која је добила прилику да формира нову италијанску владу.

Ђорђа Мелини добија и шансу да постане прва жена премијер у историји Италије. Уколико се то деси постаће и прва десничарска премијерка после Бенита Мусолинија. Ова симболика није једина веза са неофашизмом. Браћа Италије су странка која је настала на послератном наслеђу крајње италијанске деснице. Партија је у изборној кампањи умногоме ублажила реторику и политику али очувала је десничарску идеологију оличену у традиционалним вредностима и пароли „Италија на првом месту" а против ЛГБТ лобија, родне идеологије, мигрантских таласа, централизације Европске уније, „бриселске бирократије".

Овакав наратив будуће италијанске премијерке изазвао је стрепњу у бриселској администрацији и политици. Председница Европске комисије Урсула Фон Дер Лајен најавила је да ће „уколико се ствари буду комплексно развијале" бити примењени алати као у Пољској и Мађарској.

Да ли ће употреба ових алата бити неопходна, шта победа радикалне деснице доноси Италији а шта Европској унији у забрињавајућем контексту поремећене глобалне равнотеже, за Речено и прећутано, говоре бивша амбасадорка у Риму Санда Рашковић Ивић и Душко Лопандић, дипломата и публициста.

Аутор емисије је Радован Пантовић