Преводи Светог Писма кроз историју

У овонедељном Храму говоримо о преводима Светог Писма кроз историју, а гост емисије је протођакон др Радомир Ракић, професор у пензији Православног богословског факултета у Београду, наш уважени библиста. Причу почињемо преводом Старог Завета, у 2. и 3. веку пре Христа, са јеврејског на грчки говорни језик, сачињен у Александрији, а за потребе велике јеврејске заједнице која не говори језик својих предака. Овај превод сматра се највећим преводилачким подухватом у древном свету. Преводом Старог Завета са јеврејског на говорни грчки, ондашњи свет, од Персије до Шпаније, а и даље, простор који се називао насељеним светом,  добио је  на увид огромно духовно богатство кроз доступност читања и разумевања Књиге о Јову, Псалама, Прича Соломонових, Песме над песмама, Књиге проповедника... Током емисије говоримо и о преводима Новог Завета са грчког на тадашње говорне језике: латински, сиријски, грузијски, јерменски, коптски. Биће речи о преводу Светог Писма са грчког на словенске језике, активности браће Ћирила и Методија, као и њихових ученика у 9. веку. У 19. веку Ђуро Даничић преводи Стари Завет са латинског, користећи превод Емануела Тремелијуса из 16 века, који је ову свету књигу превео са јеврејског језика. Године 1847. у Бечу, штампан у јерменској штамарији, Вук Караџић објављује Нови Завет, писан новим правописом од 30 слова, преведен са црквено-словенског и руског језика, а да ли је био одмах прихваћен и какве су биле реакције у Србији чућемо током разговора.

Приказ историје превода Светог Писма код нас завршавамо сећањима нашег госта протођакона др Радомира Ракића из 80-тих година 20 века, када смо добили Синодски превод Новог Завета, ко је све у њему учествовао и чиме су се руководили.

Аутор и водитељ Душанка Зековић.