недеља, 28. авг 2022, 10:00
Круна стваралаштва
Ако судбински мотив V симфоније Лудвига ван Бетовена представља најпознатија четири тона у историји музике, онда је Ода радости из финала IX симфоније најпознатија мелодија. Циклус емисија Како слушати музику, посвећен Бетовеновим симфонијама, уредница Горица Пилиповић завршава причом о грандиозној Деветој.
Она је кулминација Бетовеновог симфонијског стваралаштва и непревазиђена до данас, те представља стуб вокално-инструменталног репертоара. Комплетна композиција је визионарска, како у пропорцијама тако и дејству, представљајући и врхунац техничких захтева свог времена. Девета симфонија такође персонификује дуалитет који ће бити карактеристичан за наредни век - конфликт између класичног и романтичног, старог и новог. Радикално различити стилови Брамса и Листа, на пример, подједнако налазе своје корене у овом делу. С једне стране, то је била потрага за широм лепезом средстава, посебно у хармонији и ритму, унутар стилског оквира XVIII века; с друге - био је то онај прави романтизам, који је фаворизовао и оно што је несавршено, недостижно, лично и екстремно - квалитете који задиру у саму природу класицизма. Ако се посматрају одвојено, прва три става Девете симфоније још увек су укорењена у музици XVIII века, док финале - рапсодичан и прожет песничким значењем - као да експлозивно излази из тог калупа, повлачећи цело дело у свет програмске музике, одређујућег концепта музичког романтизма.
Autor:
Зорица Премате, Горица Пилиповић и Бојана Жижић
Шта чујемо? Шта слушамо? Како слушамо? Шта уочавамо, а шта пропуштамо? На које елементе се ослонити? На ова и низ других питања покушава да одговори емисија Како слушати музику. [ детаљније ]
Коментари