Архитектура која нестаје-традиционално архитектонско наслеђе у региону Старе планине

„У региону Старе планине, Република Србија, у 19. и почетком 20. века стихијски се стварао фонд народног градитељског наслеђа, што данас представља културно-уметничко богатство народа Србије. Становништво које је оставило велику традиционалну баштину није поседовало могућности и луксуз савременог живота, али су имали довољно за срећан живот у симбиози са природом у безброј облика, а један од њих је била архитектура.

Аутентично и непоновљиво наслеђе богате ризнице старопланинског градитељства, саздано вештинама неимара, представља фрагменте историје записане у сеоским кућама, које не одолевајући зубу времена, убрзано нестају... Кућа је место где се рађа, живи и умире. Она пружа снагу, инспирацију, а такође и заштиту ономе ко у њој станује, а све то у синтези са природом која је окружује. Као термин у народном градитељству, кућом се сматра „простор са огњиштем".

Првобитно станиште се и формирало око ватре, тако да се ова базна просторија звала „ижа". „Од иже до богато декорисаних сеоских и градских кућа је велики прогрес човечанства, а све што чини народно градитељство је ризница која сведочи о тим прогресивним корацима". (Из монографије „Традиционално архитектонско наслеђе у региону Старе планине-архитектура која нестаје", Горица Б.Љубенов).

У овонедељној емисији Ризница о традиционалном архитектонском наслеђу у региону Старе планине-архитектури која нестаје, разговарамо са архитектом др Горицом Б.Љубенов, ауторком истоимене, обимне, богато илустроване монографије.

Аутор и водитељ Душанка Зековић.