Уједињење и васпостављање Српске Патријаршије

Први светски рат завршио се 1918. године и на рушевинама Аустроугарске и европског дела Турске створене су нове проширене државе. Створена је први пут у историји Јужних Словена Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. У мају 1919. у Београду су се састали епископи свих делова некадашње Пећке патријаршије и прогласили, сада у новој држави, духовно и административно јединство. Стекли су се сви услови да некадашња Пећка патријаршија, укинута далеке 1766. године, буде обновљена. Нова државна власт на челу са краљем Петром I дала је сагласност. Српска црква се обратила Цариградској патријаршији као мајци цркви и упознала је са новим околностима у којима се нашла, а са жељом да се патријаршија обнови. Васељенска патријаршија је то одобрила и издала је одговарајући Томос. Одржан је потом Архијерејски сабор у Сремским Карловцима 30 августа/12 септембра 1920, на дан Сабора српских светитеља на коме је донета одлука да се Српска црква уздигне на степен патријаршије. Први српски патријарх обновљене Патријаршије био је митрополит Србије Димитрије (Павловић), од 1920. до 1930. године. Устоличен је у Београду исте године, а у манастиру Пећка патријаршија 1924. У време патријарха Димитрија основано је неколико нових епархија, Богословски факултет у Београду и Загребу и Богословија у Битољу.

Поводом почетка, редовног мајског заседања Светог архијерејског сабора Српске православне цркве и прославе стогодишњице уједињења покрајинских цркава и поновног васпостављања Српске Патријаршије, 15.маја 2022. године, у Сремским Карловцима, гост овонедељне емисије Храм биће протонамесник мастер Миле Суботић, асистент Православног богословског факултета Универзитета у Београду, предмет-Историја српске цркве.

Аутор и водитељ Душанка Зековић.