Последња царска задужбина Немањића-Манастир Матеич

Веома је ретко у топографији средњовековне Србије да један крај има толико сачуваних задужбина, као што је то случај са Скопском Црном Гором, у Републици Северној Македонији. Готово да нема насеобине у којој се не налази храм који је зидан у XIV веку. Око 30 цркава и манастира налази се на територији која се вековима називала немањићком Светом Земљом, Скопском Светом Гором. Срби ту живе вековима, иако су са свих страна окружени Албанцима, успели су, упркос тешким околностима, да сачувају своју културу. Некада се на малој површини нађу и по две, или три, такве задужбине, подсећајући на духовност која је давно заборављена. Таква, запостављена задужбина је и манастир Матеич, код Куманова, у селу Матејче, посвећен Пресветој Богородици, подигнут још у  XI веку, о чему сведочи натпис на грчком језику из времена Исака Комнина, док се у изворима први пут помиње у хрисовуљи краља Милутина из, око, 1300. године, а средином 14. века, цар Душан је започео, а његова супруга Јелена и син Урош су завршили обнову манастира око 1357. године.

У овонедељној Ризници говоримо о последњој царској задужбини Немањића, манастиру Матеичу у Скопској Црној Гори, историји, изгледу манастирске цркве, месту где је стварао химнограф Исаије Србин, настао Зборник Владислава Граматика, простору који је у средњем веку био средиште културе, књижевне и преписивачке делатности, прохујалим вековима са којим је манастир делио, најчешће тужну судбину, укључујући и 2001. годину када је Матеич претрпео нападе албанских екстремиста и уништавање живописа, а  полако урушавање  ове царске задужбине се наставља. Гост емисије је историчарка уметности др Јасмина С. Ћирић, доцент Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу.

Аутор и водитељ Душанка Зековић.