In Memoriam: Смиљана Смиља Котур и Милољуб Шаковић Шако

Данашње издање емисије Од злата јабука посвећено је изванредним традиционалним певачима који су нас заувек напустили крајем јануара ‒ Смиљи Котур и Милољубу Шаковићу.

Смиља Котур је рођена у Јасеновцу 11. новембра 1928. gодине, а преминула у Београду 29. јануара 2022. године. На репертоару је неговала различите вокалне облике традиционалних песама западне Слaвoније и свог родног Јасеновца: седељачке и песме на сватовски глас, шалај песме, бећарце, песме уз плетено коло и дрмеш и песме старог гласа, чије је напеве научила од мајке и старијих рођака а који су данас готово нестали.

Смиљин изразити таленат је уочен већ у раном детињству, и у седмој години је прикључена правословном црквеном хору. У мају 1942. године је, заједно са својом и осталим српским породицама из Јасеновца, одведена у логор Стара Градишка. Са преживелим члановима породице, мајком и обе сестре, вратила се у родни Јасеновац након три године. Убрзо по завршетку Другог светског рата, постаје члан певачке групе у новооснованом Културно-уметничко друштву „Јасеновац", у оквиру ког је гостовала на бројним фолклорним смотрама и фестивалима широм Хрватске. Истовремено, као редовна чланица српског црквеног хора, наступала је на свим локалним православним свечаностима на којима се сабирао народ из читавог округа. Смиљи је, као изванредној певачици, понуђено да се пресели и дошколује у Београду како би постала једна од солисткиња Радио Београда. Међутим, она је то одбила желећи да остане у родном крају. Избегла је у Србију 1991. године и живела са породицом у Београду.

У деветој деценији живота, након дуге паузе, вратила се песми свога завичаја и уз подршку најмлађе генерације певача из Београда и World music Asocijacije Srbije, снимила двадесет четири нумере, објављене на албуму „Песме из Јасеновца".

Милољуб Шаковић - Шако (1. мај 1954 - 28. јануар 2022) један је од најзначајнијих традиционалних певача хетерофоно-бордунског облика старијег вокалног слоја специфичног за западну Србију ‒ певање из вика.

Живео је у селу Бурађе, близу варошице Кокин Брод, у општини Нова Варош. Милољуб Шаковић, познатији само по надимку Шако, завршио је основну школу у Негбинама. Радни век је провео у различитим службама све до 2008. када се пензионисао. Две деценије је играо и певао у оквиру Културно-уметничког друштва „Инеџ - Напредак" из Нове Вароши, које је у преименовано у КУД Дома културе „Јован Томић". Био је редован учесник свих истакнутих манифестација посвећених традицији. Осим фруле, опробао се и у свирању хармонике, мелодике, музике (усне хармонике) и гусала.

Осим из вика, изводио је и друге стилове, а некада је наступао и уз трубаче покојног Миће Петровића. Његово певање је забележено на неколико албума у продукцији WMAS Records: Песма извика - теренски записи (2014) и Белензука пала с неба (2015), Living Tradition (2016) и Balkan Echo (2018).

Аутор: Тијана Станковић