Жене у тероризму

Жене и тероризам - звучи као контрадикција. Иако не постоји изразито велики број жена међу терористима, то није нови феномен.

Међу вођама РАФ-а било је жена, било је Палестинки које су ишле у самоубилачке акције, а чеченске удовице су у Беслану и Москви учествовале у акцијама заробљавања талаца. Немица из РАФ-а, Корејка која је дигла у ваздух авион са стотинама цивила, затим једна припадница италијанских Црвених бригада - постале су политички ангажоване у контексту у коме није уобичајено да се жене уплићу у политичка питања.

Премда се сматра како је тероризам феномен у који су доминантно укључени мушкарци, доступни подаци говоре о значајном уделу жена у терористичким организацијама и активностима. С обзиром на то да друштво често негира женски потенцијал за насилно понашање сматрајући жене нежнијим полом и брижним супругама и мајкама, за жене које чине терористичке акте сматра се да крше конвенционална правила о полу и родним улогама.

Од самих почетака модерног тероризма крајем 19. века жене су учествовале у терористичким активностима делујући кроз различите левичарске, десничарске, националистичке или религијске терористичке организације. Од почетка њиховог терористичког ангажмана па до данас, мењале су се и проширивале улоге које жене обављају, као и разлози и мотиви због којих одлучују да се прикључе терористичким организацијама. Такође, растао је и број жена које се укључују у организације и врше терористичке нападе, при чему се спомињу подаци о порасту укључености жена од 15% последњих година и све већем уделу жена међу бомбашима самоубицама (четвртину чине жене).

Насупрот мишљењу да су жене невине жртве присиљене да учествују у терористичким активностима, њихов ангажман највећим делом је добровољан, односно њихов избор,а као мотиви наводе се жеља за слободом или за осветом. Због чега жене бирају да се ангажују у терористичким организацијама?

У емисији говоре др Марија Ђорић и др Сања Клисарић.

Аутор: Душанка Петровић