Радмила Лазић

Можете чути како своје стихове говори песникиња Радмила Лазић (1949, Крушевац).

Радмила Лазић пише поезију, есеје, публицистичке и прозне текстове. Објавила је збирке песама: „То је то", „Право стање ствари", „Подела улога", „Ноћни разговори", „Историја меланхолије", „Приче и друге песме", „Из анамнезе", „Дороти Паркер блуз", „Зимогрозица", „Ин виво", „Магнолија нам цвета итд." и „Црна књига" ; књиге изабраних песама: „Најлепше песме Радмиле Лазић", „Срце међ зубима", „Пољуби ил᾿ уби" и „Земни пртљаг". Песме Радмиле Лазић превођене су на енглески, немачки, шпански, италијански, мађарски, норвешки, јапански, пољски, македонски...

Основала је и уређивала часопис ProFemina. Уређивала је библиотеку Femina у издавачком предузећу Просвета и библиотеку Претходнице у Народној књизи.

Добитница је награда за поезију: Милан Ракић, Ђура Јакшић, Десанка Максимовић, Васко Попа, Јефимијин вез, Лаза Костић, Милица Стојадиновић Српкиња и Дисове награде. Носилац је посебног признања Владе Републике Србије за врхунски допринос националној култури. Радмила Лазић је ауторка прве антологије женске поезије „Мачке не иду у рај", као и антологије српске урбане поезије „Звезде су лепе, али немам кад да их гледам".

Уредник емисије: Вељко Жујовић