Новица Милић

Новица Милић је 2020. године поред студије „Политичка наратологија", за коју је добио Награду „Никола Милошевић" Радио Београда 2, објавио још две књиге: „Постестетика" и „Хаосмос Басара".

У првој аутор разматра питање моћи у савременој уметности, развијајући ову тему кроз филозофску мисао Канта, Хегела, Хајдегера, Дериде, а конкретизује је на примеру Дишанове „Фонтане". Шта је савремена уметност задржала од некадашњих схватања уметности, како се снаћи у плурализму „укуса", у дијалогу и полилогу могућег, а не монологу једног естетског мерила, каква је моћ имена уметност, ко јој даје ту моћ, нека су од „провокација за мишљење" које подстиче ова Милићева књига.

Студија „Хаосмос Басара" бави се романима и причама Светислава Басаре, према речима аутора једне од највреднијих данас, не само у српској већ и светској књижевности. Своја „размишљања уз једну књижевност" Милић не сврстава у оквире неких диспциплина и теорија које би научно расветлиле Басарину прозу, већ их сматра „својим верзијама читања" појединих дела овог писца. Такав отклон од класичног приступа једној теми, иначе својствен овом професору, често потиче и од уочавања и истицања парадокса. Како Милић објашњава парадокс, односно шта је НМ парадокс за Басарине ефекте, у чему је све препознатљив Басарин хаосмос, тим питањима се, између осталог, Новица Милић бавио испитујући Басарину прозу.

Уређује и води Соња Миловановић