„Приватна антологија" и „Све моје сестре"
Гости Гутенберговог одговора су писци Дејан Вукићевић и Лаура Барна.
„Приватна антологија" избор је из досадашњих књига прича Дејана Вукићевића: „Корота", „Алеја бизарних кипова", „Омама", „Нокат и месо".
Оно што их тематски понајвише обједињује јесу „облици потиснутог зла" (В. Јагличић), „личног или социјалног пандемонијума", чиме писац указује на свеприсутну а најчешће прећутану тамну страну људске природе или неки вид животне осујећености његових јунака. Тон којим су исприповедане и хиперреалистички поступак којим су изведене неће понудити утопијску слику света, али ће богат језик и стилска умешност овим причама дати разноликост и упечатљивост. Са Дејаном Вукићевићем разговарамо о томе како настају његове приче и чиме се одликују.
„Све моје сестре" нови је роман Лауре Барне, инспирисан животом и делом великог писца прве половине 20. века Растком Петровићем. У њему су представљене најзначајније биографске чињенице (Растков прелазак преко Албаније 1915, школовање у Паризу, дипломатска служба, смрт у Вашингтону), али је дата и слика једног времена. Најзначајнија књижевна остварења овог писца ‒ попут дела „Откровење", „Људи говоре", „Дан шести" и других ‒ уткана су у карактеризацију јунака, а посебну важност Лаура Барна посвећује његовом односу са сестрама, особито с Надеждом Петровић. О свему томе са Лауром Барном разговорамо у Гутенберговом одговору.
Уређује и води Соња Миловановић.
Коментари