Дејтон и „самостална Српска”

Државна криза у Босни и Херцеговини

Бивши високи представник у Босни и Херцеговини Педи Ешдаун похвалио се једном приликом да је у мандату имао 700 службеника и 35.000.000 долара месечно и само један задатак - „да разгради Дејтонски споразум". Без обзира да ли је ово истина или сaмо анегдота, многе ствари у Босни и Херцеговини у протеклих четврт века развијале су се у том правцу.

У последњих неколико месеци читав низ спорних одлука увео је Босну и Херцеговину у највећу постдејтонску кризу. Почело је Инцковим законом о забрани негирања геноцида. Затим је на његово место, без сагласности Савета безбедности УН, дошао Кристијан Шмит. Уставни суд у Сарајеву проблематизовао је право Републике Српске да управља шумама и пољопривредним земљиштем на својој територији.

Српска је одговорила да више не жели да трпи „интервенционизам међународне заједнице". Милорад Додик је формулисао план „враћања на Устав и изворне дејтонске принципе", којим ће бити враћене надлежности и заштићена права Српске.

У Сарајеву то виде као акт угрожавања државе, а шта све ово значи и куда актуелна криза може одвести Босну и Херцеговину за Речено и прећутано говоре социолог др Слободан Рељић и политиколог др Рајко Петровић.

Уредник и водитељ емисије је Радован Пантовић.