Тан Хусеин Кларк: У абецедним вртовима

Део пројекта представљају и графички материјал - ауторови постери изложени у оквиру Октобарског салона у Културном центру Београда

С обзиром на тему овогодишњег салона ‒ „Сањари", Кларк је одабрао слободнију адаптацију дела филозофкиње Сузан Зонтаг „Доброчинитељ" сместивши га у Београд осамдесетих година прошлог века. Главни јунак, фиктивни лик Хиполит, српско-америчког порекла, први пут долази у родни град свога оца, Београд, на студије, опчињен интелектуалном климом и уметношћу. Драму отвара Хиполитово пребирање по бележницама и дневницима у којима сањари, машта и сећа се својих посета уметничким салонима што их је организовала гђа Марлена, богата и театрална супруга дипломате, која је окупљала младе писце, музичаре, редитеље, радио-водитеље, отворено флертујући и са младим Хиполитом...

Сам аутор Тан Хусеин Кларк је навео: „Сваком уметнику позив или поручивање дела за јавно излагање представља истовремено и позив да интервенише у извесни склоп услова, било да су они дискурзивне, просторне или тематске природе. У оквирима језика теорије уметности, то би се могло назвати „локалном специфичношћу" одређеног дела или пројекта и могло би се објаснити као промишљање о начинима на које уметнички предмет прихвата или не прихвата услове сопствене продукције и излагања. Позив за учешће у изложби каква је Октобарски салон, која је за међународне уметнике отворен од 2006. године, сам је по себи позив за интервенцију у склоп таквих услова продукције и излагања који брзо прелазе из једне географски специфичне историје уметности и естетских питања у другу, географски једнако специфичну, интелектуалну, културну и политичку историју. Будући да сам уметник рођен у Америци 1981, школован у западној Европи и у оквирима западноевропске историје уметности - а ако ћемо схватити чин излагања дела као начин интервенисања у различита дискурзивна поља, која су у овом случају карактеристична за српски и балкански контекст излагања коначног дела - онда је моје учешће на Октобарском салону а приори структурисано скупом опозиција које су изван моје позиције уметника, али ту позицију истовремено конструишу. Неке од тих опозиција су центар и периферија, исток и запад, или постсоцијалистички и постфордистички облици живота. Са овим се делом, дакле, након позива за учешће у овој изложби и самим тим интервенисање у овај специфични контекст, брзо поставило питање како ће се дело заправо обликовати, уместо питања да ли је такав задатак унапред одређен као немогућ личним субјективитетом квир америчког уметника, чије је претходно знање о Србији и Балкану ограничено на сећања на вести о сукобима на Балкану, атентат на Франца Фердинанда као питање на тестовима, и лимитирану изложеност источноевропској историји уметности коју ми је омогућило пионирско дело Роџера Коновера у издању МИТ Преса."

Улоге тумаче: Бојан Жировић, Тамара Крцуновић, Дејан Дедић, Бранислав Платиша, Миодраг Милованов, Петар Михаиловић, Владислава Ђорђевић, Весна Станковић, Милица Јанкетић Манојловић и Вукашин Јовановић
Драматург: Катрина Блек
Супервизори сценарија: Кира Кауард-Дејел и Скот Кауфман
Превод: Милан Марковић. Тијана Парезановић
Лектор: Наташа Шуљагић
Тон-мајстори: Зоран Узелац и Џејмс Невил
Асистенти тон мајстора: Оливер Хајд-Мобс и Даглас Невил
Извршни продуцент: Лизе Бел
Продуцент: Кејти Дела-Вале
Менаџери продукције: Џорџија Бирд, Кејт Ејслинг Џоунс и Хелен Кинг
Истраживач: Јелена Дојчиновић
Технички директор: Бењамин Слингер
Асистент: Џордан Дериер
Продукцијска подршка: Алекс Марго Арден
Редитељи: Тан Хусеин Кларк и Весна Перић
Уредник емисије: Весна Перић
Уредник серије: Владимир Б. Поповић
Уз захвалност: кустосима Иларији Мароти и Андреи Бачину, Зорани Ђаковић Миннити, Катарини Костандиновић, Јани Глигоријевић, Јасмини Петковић и Александру Илићу
Драмски програм Радио Београд и Director's Theatre Writer's Theatre и RINSE123 LTD у сарадњи са CURA, Културним центром Београда и 58. Октобарским салоном, јун 2021. године (премијера)