Читај ми!

Bојна академија (1850-2025)

Гост пуковник проф. др Слободан Ђукић, професор војне историје и начелник Катедре друштвених наука Војне академије Универзитета одбране

Ризница Ризница

Autor:
Душанка Зековић

Емисија се бави културном баштином (антропологија, етнологија, етномузикологија, историја уметности, музеологија, археологија, језик, књижевност, митологија, конзервација, рестаурација...). [ детаљније ]

"Војна академија чува традицију Артиљеријске школе, која је основана 18. марта 1850.године у Београду. Питање школовања официра у Србији покренуто је много раније и повезано је са стварањем српске државе и њене стајаће војске. У Тополи је 1808, у време Првог српског устанка, основан батаљон регуларне војске, уведени су чинови и издата прва војна правила. Када је вожд Карађорђе боравио у Тополи, вежбао је своје "регулаше". Војни слом устаничке државе 1813. прекинуо је развој српске државе и војске,али није избрисао сећање на успехе постигнуте у десетогодишњој борби. После Другог српског устанка кнез Милош Обреновић борио се за стицање самоуправе, али и за учвршћивање своје личне власти. Против његове самовоље 1825. подигнута је буна, коју је предводио Милоје Поповић Ђак. После смиривања буне кнез Милош је одлучио да уведе регуларну стајаћу војску. Регрутовао је 1.147 младића,који су названи "уписни пандури", касније "солдати". Први командант стајаће војске био је капетан Дамјан Глумац, који је у Србију дошао из аустријске Војне границе. Стајаћа војска била је подељена на регименте, а обука се изводила по аустријским правилима". (Из монографије "Војна академија (1850-2025"; Слободан Ђукић)

Гост овонедељне Ризнице, Радио Београда 2, је пуковник проф. др Слободан Ђукић, професор војне историје и начелник Катедре друштвених наука Војне академије Универзитета одбране у Београду, аутор обимне, садржајне и богато илустроване монографије "Војна академија (1850-2025)".

Аутор и водитељ Душанка Зековић.

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом