Драган Лакићевић и Александар Јовановић

Књигама „Прохуја" и „Жетелица и Шумановић" песник Драган Лакићевић обележио је пола века свог књижевног стваралаштва. О томе шта све песма за њега јесте и шта може бити певао је све то време, а наставио и у књизи нових стихова „Прохуја". Друга његова књига, „Жетелица и Шумановић", инспирисана је скулпторским и сликарским уметничким делима, о којима песник износи свој лирски доживљај. Осим појединих мотива и тема који спајају ове две књиге, ту је и Лакићевићев препознатљив мотив снега. Оно што их разликује јесте различита врста стиха којима се аутор у њима изражава. О свему наведеном разговарамо са нашим гостом.

Студија „О светлости старијој од несреће. Есеји о српској поезији и култури" професора Александра Јовановића доноси 22 текста о нашим ствараоцима од периода авангарде до савремених песника. У првој целини тумаче се неке од најзначајнијих песама („Путник" Р. Петровића, „Мизера" М. Црњанског, „Море пре него усним" Б. Миљковића, „Шапат Јована Дамаскина" Ивана В. Лалића...), а у другој је пажња посвећена одређеним циклусима или збиркама („На Косову" М. Ракића, „Ратни другови" С. Винавера, „Од немила до недрага" М. Дединца...). Тумачећи све слојеве песничког текста, али и његову позицију у култури, Јовановић осветљава континуитете наше поезије, уз уверење да је она „најбољи одјек нашег духовног бића". О томе како нас поезија мења, о начелима тумачења, избору грађе, вези светлости и поезије, за Гутенбергов одговор говори Александар Јовановић.

Уређује и води Соња Миловановић.