Читај ми!

Мирa Брткa и Босиљка Кићевац Поповић

Данашњу емисију Златни пресек посвећујемо двема изузетним уметницама ‒ Мири Бртки, филмској режисерки, сликарки, костимографкињи и активисткињи и Босиљки Кићевац Поповић, „првој дами српске илустрације".

У организацији Фондације „Мира Бртка" и Музеја града Београда отворена је велика ретроспективна изложба радова Мире Бртке „Рефлексије", која ће трајати до 25. априла 2021. године. Изложба омогућава да се разноврстан и мултимедијски опус Мире Бртке сагледа са нове дистанце, 50 година после њеног првог самосталног наступа у Музеју савремене уметности у Новом Саду и Салону Музеја савремене уметности у Београду 1971. године, у 16 целина првог спрата Музеја града Београда. Поред њеног ликовног стваралаштва, изложба приказује паралелно, и са једнаким фокусом, њену делатност као филмске режисерке, костимографкиње, модне дизајнерке, активисткиње. Приказано је више од 300 најрепрезентативнијих експоната из опуса уметнице, у власништву Фондације „Мира Бртка" из Београда. Поред серије слика у духу позног енформела, којим започиње њено сликарско стваралаштво у Риму, на изложби су се нашли и радови којима истражује светлост и боје из периода стваралаштва у оквиру групе „Illumination". Следи циклус „Белих слика", одликован рационалистичком геометријском формом, новим третманом материје, простора и светла у слици. У римском окружењу практиковала је неке од специфичних сликарских концепција, у маниру оп-артистичког концепта слике.

У свом вишемедијском опусу, на аутентичан начин је користила папир, текстил и традиционалну технику веза истражујући место сусрета дводимензионалних радова са тродимензионалношћу и слободном формом. Посебну пажњу на изложби привлаче њене скулптуре. Приказани су сви Брткини вајарски тематски циклуси („Акумулације", „Црвена скулптура", „Линеарна скулптура", „Метамеханике", „Споља-изнутра"...), од скулптура малог формата, до оних монументалних.

Рођена 1930. године у Новим Бановцима, Мира Бртка похађала је основну школу у Старој Пазови, након чега је наставила образовање у Београду. Завршила је студије режије на Академији за позориште и филм у Београду 1953. године, у класи професора Славка Воркапића и Вјекослава Афрића, а потом и Академију лепих уметности у Риму 1963. Бртка се бавила и позоришном и филмском режијом, сценографијом, костимографијом, анимираним филмом, модом (уникатне „Мирине хаљине"), сликарством, колажом и скулптуром. Основала је уметничку асоцијацију „Биро бункер" у Старој Пазови 1994. Стварала је активно до последњих година живота.

Миру Бртку су кроз живот и рад водили снажна енергија, воља, истрајност, посвећеност, издржљивост, спонтаност, радозналост, љубав... О томе говоре гости Златног пресека: професор др Јерко Денегри, историчар уметности и ликовни критичар и Мирослав Родић, историчар уметности, директор Националне галерије и оснивач Фондације „Мира Бртка".

Велики део заоставштине Босиљке Кићевац Поповић постао је део богатог фонда Народне библиотеке Србије. Чланови породице и законски наследници уметнице, ћерка Ана Поповић Бодрожа, виши кустос Куће легата, и син др Бојан Поповић, музејски саветник Галерије фресака Народног музеја, потписали су уговор о поклону, као и в. д. управника Народне библиотеке Србије Владимир Пиштало.

Заоставштина Босиљке Кићевац Поповић има око 730 оригиналних илустрација за 53 књиге и око 400 часописа, 16 цртежа и акварела, 71 графику са разним темама, 30 екслибриса, 26 каталога, позивница, триптих урамљених графика „Београд - панорама"... На увид и коришћење достављени су хемеротека уметнице, фототека, медијатека, различита документација, као и рукописи аутобиографије и поезије уметнице.

Босиљка Кићевац Поповић илустровала је више од 170 књига за децу и омладину за издавачке куће из Србије, Југославије и света. Међу њима су многобројне илустрације, у боји и црно-беле, и вињете за дечје читанке и уџбенике на којима смо одрастали, светске и народне бајке и приповетке, романе за децу и одрасле. Радила је илустрације за дечје часописе „Змај", „Полетарац", „Политикин забавник", „Микијев забавник", „Кекец", „Мали Невен"... Важан део опуса, нарочито у графици, везан је за народно стваралаштво, пословице, шаљиве приче и бајке, епску поезију. У позним годинама бавила се илустрацијом за одрасле. Велики сегмент рада посвећен је Београду као граду у коме одраста у породици староседелаца и коме се увек враћа. Босиљка је ауторка аутобиографских књига („Причам" и „Причам даље"), а писала је и поезију. Често је активно излагала самостално и представљала нашу земљу на различитим интернационалним смотрама и изложбама. Добитница је најпрестижнијих признања за уметничко стваралаштво, а њена дела чувају се највећим музејима и галеријама код нас и у свету.

Уметничка заоставштина Босиљке Кићевац Поповић похрањивањем у националној библиотеци добиће одговарајућу професионалну обраду, заштиту и чување, а биће омогућена и већа комуникација ове значајне грађе са јавношћу. Народна библиотека ће у наредном периоду дигитализовати заоставштину и приредити изложбу посвећену овој уметници.

Гост ће бити Ана Поповић Бодрожа, виши кустос Куће легата, која ће кроз причу о одрастању уз илустрације своје мајке причати приче о изузетној Босиљки Кићевац Поповић.

Емисију уређује и води Тања Живковић.

 

 

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње