Љубомир Симовић

Љубомир Симовић (Ужице, 2. децембар 1935) је српски драмски писац, песник, романсијер, преводилац, редовни члан Српске академије наука и уметности. Дипломирао је на Филолошком факултету Универзитета у Београду на Групи за историју југословенске књижевности и српскохрватски језик. Своју прву књигу песама „Словенске елегије", објавио је 1958. године, затим су уследиле збирке међу којима су: „Весели гробови" (1961), „Уочи трећих петлова" (1972), „Видик на две воде" (1980), „Ум за морем" (1982), „Десет обраћања Богородици Тројеручици хиландарској" (1983), „Источнице" (1983), „Игла и конац" (1992), „Љуска од јајета" (1998). Аутор је чувених драма: „Хасанагиница", „Чудо у Шаргану", „Путујуће позориште Шопаловић", „Бој на Косову".

Љубомир Симовић је објавио и неколико књига есеја: „Дупло дно", „Ковачница на Чаковини", „Нови галоп на пужевима", „Жабе у реду пред поткивачницом". Књиге су му превођене на велики број светских језика, а драма су му извођене на позорницама широм Европе. Добитник је најзначајнијих домаћих награда и признања за поезију и драмско стваралаштво: Змајева награда, Стеријина награда, награда Бранко Миљковић, награда Милан Ракић, Октобарска награда Београда, Дисова награда, награда Десанка Максимовић, Жичка хрисовуља, награда Јоаким Вујић, награда Васко Попа, награда Јован Дучић, Златни кључ Смедерева, награда Српске књижевне задруге за животно дело.

Ауторка емисије: Јована Милованчевић