Игор Борозан „Влахо Буковац - сликарство непролазне лепоте", Галерија САНУ

Аутор изложбе и обимног каталога под називом „Уметнички преображаји Влаха Буковца у контексту европског сликарства" је др Игор Борозан, ванредни професор на Одељењу за историју уметности Филозофског факултета у Београду, који је овом изложбом желео да осветли значај Буковчевог деловања у српској културној средини. У тој обимној анализи аутор је посебну пажњу посветио односу Буковчевог живота и уметничког стваралаштва, са изразитим осећањем за лепо и у једном и у другом сегменту.

У складу с тим концептом непролазне лепоте реализован је и приказ одабраних дела Влаха Буковца на изложби. Представљање идеализоване природе је суштински означило дело далматинског сликара, образованог на академским и хуманстичким идеалима Академије у Паризу.

Изложене слике настале у периоду од 1878. до 1922. године последица су оновремених идејних (симболизам, оријентализам, научни позитивизам...) и стилских исказа (академски реализам, дивизионизам, импресионизам). Портрети, владарски портрети, актови и жанр сцене манифестују сликареву потребу за континуираним преображајима, али, и динамичан уметнички и културни живот у Европи. На изложби су претежно заступљена дела из домаћих уметничких збирки али и из региона, као и из приватних колекција.

Влахо Буковац рођен је 1855. године у Цавтату као Biagio Faggioni, да би презиме касније променио у Буковац (италијански: faggio = буква). После авантуристичке младости као поморац, 1877. године се враћа у родни Цавтат, када настаје велика прекретница у његовом животу, јер бива примећен његов таленат. Уз помоћ бискупа Штросмајера и Меде Пуцића одлази у Париз, на школовање. Још током студија (на École des beaux-arts) излаже слику Црногорка и добија наклоност стручне критике. Након школовања остаје у Паризу и постаје виђен члан европског грађанског друштва, као и гост владарских домова.

Гост емисије биће проф. др Игор Борозан.

Уредник и водитељ Знакова: Сава Ристовић.