Монографија о Спомен Храму Светог Саве на Врачару

„Храм посвећен Светом Сави био је давнашња жеља и духовна потреба многих српских покољења, но само је наша генерација имала посебан Божији благослов и благослов Светог Саве, да заврши и доврши овај Храм, као утеху за сва велика и непојмљива страдања која смо претрпели.

Све претходне генерације Срба желелили су, на свој начин и у својим могућностима, да одају почаст и прославе Божјег угодника Светог Саву. Тако је, на пола века након смрти Светог Саве, док су сећања и сведочанства о његовом врлинском животу и славним делима била потпуно свежа и свима позната, Свети краљ Милутин записао у ктиторској повељи Манастира Бањске, следеће речи: „Свети и равни апостолима, богоносац, наставик и просветитељ све српске земље и поморске и први архиепископ".

Истим речима га описујемо и ми данас, након толико векова и делимо исто уверење, као и наши преци, који су га лично познавали, а Храм који ћемо оставити генерацијама иза нас биће сведок нашег подвига, наше етике и естетике, верности светосавском завет, и наше вере да кад градимо Храм, Храм гради нас, како је често говорио свете и блажене успомене патријарх Павле" (из предговора монографији о Спомен Храму Светог Саве на Врачару Његове Светости, блаженопочившег, Патријарха Српског Г. Иринеја).

Гости овонедељне Ризнице су др Милеса Стефановић-Бановић, филолог и теолог и др Владимир Рогановић, књижевни историчар и лексикограф, приређивачи монографије о Спомен Храму Светог Саве на Врачару.

Аутор и водитељ: Душанка Зековић.