Капсуларна цивилизација

Оливера Петровић ван дер Леув

„Капсула је у извесном смислу стара колико и људска врста или сама култура. Људским бићима је потребно вештачко окружење и увек су заштићени продужецима (од одеће до куће, чак и језика)... Човекова потреба да се заклања одећом, архитектуром, насељима, утврђењима, градовима, у извесном смислу је очигледна и трансисторијска, али може бити појачана и другим тенденцијама. У том смислу се може рећи да су све цивилизације биле капсуларне. У чему је онда поента?

По мом мишљењу цивилизација је капсуларна онда кад је прекорачен одређени праг... У том случају постајемо више него икада, и више него што би требало, добровољни заточеници архитектуре", пише Ливен де Каутер, белгијски филозоф, историчар уметности и активиста у књизи „Капсуларна цивилизација - о граду у доба страха".

О де Каутеровој књизи у Степенику разговарамо са филозофкињом Оливером Петровић ван дер Леув која је превела „Капсуларну цивилизацију".

Аутор емисије: Светлана Јајић

Насловна фотографија: Оливера Петровић ван дер Леув