Проф. др Радан Џодић, In memoriam

Поводом смрти др Радана Џодића, хирурга, професора Медицинског факултета у Београду и директора Института за радиологију и онкологију Србије, у данашњој Хипократији репризно емитујемо разговор са др Џодићем.

Модерна знања о раку, тј. канцеру, што је у целом свету заједничи појам за доскора неизлечиву болест, развијају се од 1915. године. Тада је на Токијском универзитету показано да канцер настаје и шири се неколико месеци након што je катран стављен и залепљен на кожу лабораторијског зеца. Неких 150 година касније, у Лондону је током једне клиничке студије дувански дим препознат као карциноген (супстанца за коју се зна или верује да доводи до канцера). Није прошло много година пре него што је дувански дим понов откривен као најдеструктивнији хемијски карциноген по људски род. Данас, међутим, знамо за много супстанци проузроковача канцера, за које су скоро у целом свету прописани сигурносни стандарди како би се заштитило становништво.

Пoчетком 1911. утврђено је да и вируси могу бити разлог појаве рака. Од средине прошлог века, па надаље, схваћена је комплексна хемијска структура ДНК, како гени управљају телесним функцијама од рођења па до смрти и како промене на њима због дејства хемијских материја и радиоактивног зрачења могу довестио до рака. Победничка борба с раком почела је скринингом, тј тестовима и разним врстама прегледа људи који немају никакве симптоме. Циљ скрининга је рано откриће неке болести, а међу њима и, пре свега, канцера. Тест по Папаниколау помогао је 1923. у идентификовању карцинома грлића материце. Кад је 1960. прихваћен у свету, смртност због рака грлића материце смањена је за 70 одсто. Модерна мамографија, тј. нарочити рендгенски преглед дојке, развијена је крајем 1960. а у свету званично препоручена 1976. То је била права револуција у дијагностици канцера дојке, што је омогућило њено правовремено хипруршко лечење.
Данас је могуће рано открити, поред канцера грлића материце и дојке, још и канцер дебелог црева и његовог завршног дела, унутрашње облоге материце, плућа и простате, а зависно од година живота и пола, проверава се стање штитасте жлезде, усне дупље, коже, лимфних жлезда, тестиса и јајника.
До пред крај 20. века за дијагнозу канцера често је била потребна тзв. експлорација, тј отварање грудног коша и трбуха, да би хирург узео комадић ткива и затим га послао на микроскопски преглед, како би сазнао да ли се ради о канцеру и узгред о некој његовој посебној врсти. Од почетка 1970. тестови „имиџинга", што би значило визуелног приказивања неког дела тела (ултразвук - УЗ: компјутеризована томографија - ЦТ скенер; магнетска резонанца - МР скенер и томографија емисијом позитрона - ПЕТ скенер) заменили су експлоративну хирургију. Осим тога, ултразвук и ЦТ скенер користе се као водичи игле која се у циљу биопсије канцера гура у претходно одређени део тела. Данас се користи фиброоптичка технологија и мини-камере којима се види унутрашњост тела и циљаних органа. Хирурзи све више и оперишу користећи специјалне инструменте које се кроз мали отвор на кожи убацују до жељеног циља да би потом одстранили оболело ткиво.

О канцеру, значају ране дијагнозе, хируршком, зрачном и цитостатском лечењу, у Хипократији је 2018. говорио професор др Радан Џодић.

Eмисију припрема и води Момчило Б. Ђорђевић.