Српска православна црква у Црној Гори: Од Зетске епархије 1219. на Превлаци до, за власт 21. века, "узурпаторске" Цркве

Зетска епархија је назив за стару, средњовековну епископију Српске православне цркве из које се током позније историје развила данашња Митрополија црногорско-приморска. Зетску епархију 1219. године основао је Први српски архиепископ Свети Сава са седиштем у Манастиру Светог арханђела Михаила, на Превлаци, у Боки Которској, на острву које се данас зове Страдиоти. Ова епархија обухватала је читаву средњовековну област старе Зете, односно Дукље, са Приморјем од Котора до Љеша, а према унутрашњости то су биле области Мораче, читавог Скадра, у данашњој северној Албанији. Када је 1346. Србија постала царевина и Архиепископија дигнута на ранг Патријаршије, Зетска епархија проглашена је митрополијом.

Крајем 14. и почетком 15. века, услед тадашњих ратних збивања и унутрашњих сукоба, дошло је до разарања старог седишта Зетске епархије на Превлаци. Зетски митрополити су привремено прешли на друга места. Један од тадашњих зетских митрополита боравио је у Будви, а био је 1441.године и кастелан српског деспота Ђурђа у истом граду. Други зетски митрополит 1456. био је феудални господар у приморској жупи Луштици.

Током 15. века зетски митрополити се све чешће спомињу у скадарској Крајини, односно, у Врањини и на Ободу у Ријеци Црнојевића, где су имали и своје викарне епископе, док се 1485. године нису дефинитивно настанили у Богородичином манастиру на Цетињу. Од тада се Зетска епархија, по новом седишту на Цетињи, прозвала и Цетињском епархијом из које ће се развити данашња Митрополија црногорско-приморска. Који су путеви, историјски и идеолошки, који воде од "Српске Спарте" до "Црвене Хрватске" и коме је то у интересу?

О историјским, друштвено-идентитетским и црквеним аспектима кризе у Црној Гори, у овонедељној Ризници, говори историчар Дејан Ристић.

Аутор и водитељ: Душанка Зековић.