Гошћа др Весна Круљац

Весна Круљац "Лазар Трифуновић: протагонист и антагонист једне епохе", Народни музеј, Београд

У едицији "Музејске године" Народни музеј у Београду је објавио монографију "Лазар Трифуновић, протагонист и антагонист једне епохе" из пера историчарке уметности Весне Круљац, и тако се на најбољи начин одужио једном од својих најзначајнијих директора. Трифуновић је још шездесетих година прошлог века схватио да музеји имају велику друштвену улогу и да је комуникација са публиком главни пут остварења тих идеја, па је поставио темеље да Народни музеј постане један од центара збивања у Београду и активан чинилац културног развоја државе.

Врло је мало креативно разнородних личности као што је др Лазар Трифуновић, не само код нас, које су толико постигле у различитим сферама деловања, ма колико оне биле блиске и компатибилне. Као историчар уметности, Лазар Трифуновић је отворио једно сасвим ново поље истраживачког рада, доказавши да и модерна и савремена уметност могу да буду предмет научне анализе, и на тај начин увео нове методолошке принципе и постулате, који су, већином, и после пола века опстали.

Као ликовни критичар, Лазар Трифуновић је инаугурисао нови приступ рецентној уметничкој сцени. Напустио је неутралну позицију критичара који оцењује и преузео активистичку улогу промотера онога што је по његовом мишљењу вредно за истицање и што нас укључује у светске токове уметности. Као директор Народног музеја, он је извршио највећу и реконструкцију и реорганизацију ове најстарије музејске институције код нас. Одлучивши се за модел музеја едукативног типа, Трифуновић је Народни музеј организовао на принципима тада актуелне музеологије.

Као професор, на групи за историју уметности Филозофског факултета у Београду основао је катедру за модерну ументост, чиме је свој научни приступ преточио у едукативни систем и предао наредним генерацијама методологију за истраживање новијег уметничког стваралаштва.

Управо према овим делокрузима креативног рада Лазара Трифуновића, др Весна Круљац, гошћа данашњих Знакова, организовала је монографску студију о овом нашем великом историчару уметности.

Уредник и водитељ Знакова: Сава Ристовић.

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом