понедељак, 04. мај 2020, 17:30
Бартоков замак Плавобрадог
Да ли је суштинско разумевање између мушкарца и жене уопште могуће? Ову тему је на симболичан начин обрадио Бела Барток у својој првој опери Замак Плавобрадог, коју можете слушати у првом Аутограму ове недеље.
У првим годинама ХХ века кругу уметника око Бартока припадао је и Бела Балаш, песник, симболиста, следбеник Мориса Метерлинка. У разговорима о стварању опере која би била подједнако у мађарском и модерном духу, ови уметници су дошли до исте идеје коју су нешто раније реализовали управо Метерлинк и композитор Пол Дика под насловом Аријана и Плавобради. Балаш је, међутим, значајно изменио фабулу - тамо где Аријана жуди за независношћу и бекством из замка, односно затвора, Јудит жели да успостави однос са Плавобрадим, који ће допринети да замак више не буде затвор. И док је Аријана средишњи лик радње у којој је Плавобради присутан само током два кратка, али критична момента, Балашев либрето подразумева стално присуство оба главна, тј. једина лика. Бартокова опера је, у ствари, само један део Метерлинкове драме, онај који се односи на отварање једних по једних врата, тј. разоткривање душе главног јунака. Тај симболистички либрето је врло комплексног значења - однос Јудите и Плавобрадог подразумева међусобно поверење, искушавање праве љубави и ослобођење кроз уздржавање оног другог. Плавобради овде није никакав тиранин, већ трагична фигура која живи у свом затвореном, бескомпромисном свету.
Уредница је Горица Пилиповић.
.jpg "Зоран Мулић")
Коментари