Знакови

Анатоми, хемичари и психолози би различито oписали страх код човека, али би све то могло да се сведе на природно стање одбране органиизма од различитих претњи. Међутим, страх је и моћно оружје власти у контролисању својих поданика. То је функционише врло добро, и то су потврдили векови цивилизације. Могло би се рећи да је страх један од градивних елемената човековог друштва кроз његов развој, од прапочетака до данашњих дана.

Чега се савремени човек највише плаши? Глобално су то: тероризам, климатске промене, нуклерани рат... Локално, свака заједница, поред ових глобалних, има и своје бабароге, и спољашње и унутрашње непријатеље. Ако се само мало дубље анализира "брегзит", у основи се налази страх (од Европских начела, од миграната, од Русије...). Суштина је да би све било идеално да нема "ових" и "оних" који својим постојањем све кваре и којих треба да се плашимо. Хрватима би све идеално било да нема Срба, Србима да нема Албанаца, Албанцима да нема Грка, Грцима да нема Турака, Турцима да нема...

У својој слици "Крик" Мунк је сублимирао ендемски безизлаз, ону крајњу инстанцу страха када су сви човекови одбрамбени механизми истрошени. И то је за сваку власт идеалан поданик. Уметност покушава да, између осталог, скрене пажњу јавности и на овај сегмент савременог живота. На страх као стратегијско оруђе доминације једних над другима.

О вештачки изазваном, генерисаном страху, данас у Знаковима говоримо с позиција медија и уметности, и гости ће бити Зоран Јевтовић, новинар, и Саша Јањић, историчар уметности.

Уредник и водитељ Знакова: Сава Ристовић.