Храм

Православни манастир Епархије браничевске налази се на десетак километара од места Голубац. Име манастира везује се за косовског јунака Милоша Обилића, који је рођен у оближњем селу Кобиље, а дворац је имао недалеко одатле. Одлазећи у лов, нехотице, рањава испосника Зосиму Синаиту, који је прибивао у келији, у оближњој пећини. Када је видео шта је урадио Милош Обилић га брзо води видару, али, кад беху код места будућег манастира, пустињак проговори - Ту мани (нема лека, пусти да умрем). Да окаје грех Милош креће да зида манастир, али,убрзо долази позив од кнеза Лазара - Ту мани, па дођи на Косово. Тако је остао назив Тумане. Манастир Тумане први пут се помиње у попису из 16. века, где се одређује локација манастира код села Туман. У другој половини 16. века ту је настало и једно књижевно дело: Тумански апокрифни зборник. Кроз историју манастир је претрпео више разарања, паљења, а нова, садашња црква, посвећена Светом Архангелу Гаврилу, подигнута је 1924 године. У манастиру, од 1934. године, Туману је боравило руско монашко братство, пресељено из манастира Миљкова. Руси су са собом донели и велику светињу-чудотворну икону Мајке Божије "Курскаја", која потиче из једног манастира из околине града Курска у Русији. Од 1966. године Тумане је женски манастир, а од 2014. постаје мушки општежитељни манастир када и почиње његов препород. Обновљен је манастирски комплекс, црква, а Тумане, као место чудесних исцељења, почињу да називају - "Ђердапски Острог". Тумане годишње посети око милион верника.

У овонедељном Храму о манастиру Тумане, чудесним излечењима, његовим светињама, чудотворним моштима, житију и подвизима Светог Зосиме Туманског (14.век) и Преподобног туманског Јакова чудотворца (20 век) говоре: игуман манастира Тумане Димитрије (Плећевић) и јеромонах Петар (Богдановић), сабрат манастира.

Аутор и водитељ: Душанка Зековић.