Аутограм

У првом АУТОГРАМУ ове недеље, који уређује и води Горица Пилиповић, можете слушати I симфонију Дмитрија Шостаковича.
Шостакович се сматра једним од највећих симфоничара ХХ века, за многе он и јесте највећи. Основу за такву тврдњу чини његових 15 симфонија, редак пример бројног, формално богатог и садржински многозначног корпуса у опусу једног аутора из ХХ века. А I симфонија у том низу, иако продукт студентских дана на Лењинградском конзерваторијуму, тачније дипломски рад 19-годишњег композитора, никако није пробни полигон за савладавање форме, већ аутентично дело, чак једно од најбољих, не само у контексту симфонија, већ и Шостаковичевог стваралаштва уопште.

Извођење симфоније 1924. године покренуће лавину догађаја. Симболичан је прво податак да је Шостакович посветио дело свом другу са студија Михаилу Квадрију који ће, први међу Шостаковичевим познаницима, неколико година касније нестати у стаљинистичким чисткама. Потом, премијера симфоније је била први радијски пренос из велике дворане Лењинградске филхармоније и коначно, то је било дело које је прославило младог композитора у иностранству. Убрзо су симфонију извели и Валтер, Тосканини, Клемперер, Стоковски, а стигле су честитке од Мијоа и Берга. Била је то прва симфонија из Совјетског Савеза која је постала део концертног репертоара и на западу, а немали део њене славе лежао је и у чињеници да ју је компоновао један голобради момак.