четвртак, 25. јул 2019, 09:00
Хипократија
Докле смо стигли са применом трансплантације матичних ћелија у лечењу малигних болести дечјег доба?
Гошће данашње Хипократије су: dr. sc. med. Драгана Вујић, професорка Медицинског факултета у Београду, начелница Одељења за трансплантацију костне сржи и Лабораторије за криобиологију Института за здравствену заштиту мајке и детета „др Вукан Чупић" у Београду, и prim. dr. sc. med. Зорана Андрић, начелница Одељења за типизацију ткива и Међународног регистра потенцијалних давалаца у Институту за трансфузиологију Србије.
Према подацима Института за јавно здравље „Батут" у Србији од малигних болести годишње оболи до 340 деце млађе од 19 година. Најзаступљенији облици рака су: леукемије, тумори мозга и лимфоми. Скоро две трећине умрле деце узраста су до 15 година. Узроци малигних болести деце знатно се разликују од оних у популацији одраслих. Oдавно су познати фактори ризика за настанак малигних обољења код одраслих: пушење цигарета, алкохолизам, изложеност канцерогеним материјама на радном месту итд. С друге стране, у дечјем добу постоје урођене болести код којих је већа вероватноћа да се појаве малигна обољења, али тачан узрок болести често остаје непознат. Трансплантација матичних ћелија, од којих у здравом телу настају сви елементи крви које називамо крвним зрнцима, релативно је нов, компликован и скуп метод.
Матичне ћелије се уносе у крв кад костна срж, услед болести, не функционише добро, као што је случај код неких ретких, урођених, али и оних злоћудних, попут леукемија високог ризика и поновних појава лимфома, тј. карцинома лимфних чворова. Последњих година примењује се врло опсежна терапија тзв. реинфузијом матичних ћелија, што је део протокола за лечење неких чврсто уобличених карцинома у дечјем добу. То су углавном високоризични неуробластом и Јуингов сарком, као и други тумори отпорни на сваку терапију. У Србији се годишње код 30-33 оболеле деце узраста од 0 до 20 година која болују од различитих крвних, имунолошких или метаболичких болести, поставља индикација за трансплантацију матичних ћелија крвних елемената. Како је реч о специјализованој и веома скупој терапијској процедури и како у нашој земљи раније није био развијен одговарајући педијатријски пројекат, 1994. године донет је Програм оснивања и рада Одсека за интензивну терапију и трансплантацију матичних ћелија у Служби за хематоонкологију Института за здравствену заштиту мајке и детета Србије „др Вукан Чупић". Министарство здравља Републике Србије усвојило је Програм и донело одлуку о његовој реализацији. Републички завод за здравствено осигурање Србије обезбедио је средства за набавку дела опреме и грађевинске радове, који су прво обављени од 1995. до 1996. године. Део опреме за Одсек интензивне терапије обезбеђен је ангажовањем Удружења родитеља деце оболеле од леукемије и других малигних болести „Звончица", које је формирано при Институту. У формирању Лабораторије за криобиологију при Одељењу за трансплантацију костне сржи помогла је хуманитарна организација Nuova Frontiera (Италија), а током 2001. године, ангажовањем лекара из Болнице „Свети Ђерардо" из Монце, стигла је је донација групе L'Espreso, чиме су значајно побољшане терапијске могућности и омогућено напредовање Одељења за трансплантацију. Развојем Лабораторије за криобиологију створени су услови за криоконзервацију и чување хуманих ћелија и више различитих ткива чију типизацију обавља prim. dr Зорана Андрић. Професорка Драгана Вујић истиче херојске подухвате њених старијих колега које су још седамдесетих година прошлог века у Институту за мајку и дете почели са трансплантацијама костне сржи.
Изградња Националне банке крви пупчаника, битне за чување матичних ћелија, започета је априла 2013. године и ове године се очекује наставак радова. Министарство здравља Републике Србије финансира пројекат чији је основни циљ обезбеђивање услова за трансплантацију матичних ћелија крви оболелој деци у Србији.
Емисију припрема проф. др Момчило Б. Ђорђевић.
Коментари