четвртак, 23. мај 2019, 09:00
Хипократија
Тема емисије гласи: СВИ ПУТЕВИ МЛЕКА, а уважена гошћа је др вет. мед. Зора Мијачевић, професорка на Факултету ветеринарске медицине у Београду и специјалиста за технологију и хигијену млека.
Кад се погледа било чији фрижидер, онда се у њему најчешће види млеко, које, уз хлеб, доминира међу рутински коришћеним намирницама у свакој кући, поготово ако у њој има деце. Осим тога, доминација млека обично траје онолико колико и живот његових потрошача. Већ дуго се зна да током вишедневних временских непогода или неке друге катастрофичне непогоде, кад саобраћај и снабдевање стају, прво што недостаје јесу млеко, хлеб и тоалет папир.
Ипак, историјски гледано, кравље млеко било је све до краја 19. века углавном намењено деци. Неизбежна шоља млека за младе и за старе, уз све остало што је за доручак на јутарњем трпезаријском столу, није билa замислива у не тако далекој пришлости.
Сир и маслац, као универзално коришћене намирнице, иза себе имају далеко дужу историју потршње од млека. Много векова су, у суштини, представљали посебно агрегатно и хемијско стање свежег млека, чувајући дуго времена све што у њему вреди. Поред сирева, маслаца и разних видова ферментисаног млека, не треба заборавити његову форму у праху и производе за бебе, тзв. формуле.
Млеко је само по себи кратког века уколико се не држи на хладном и уколико се не потроши на време. Зато што је препуно хранљивих супстанци, оно је омиљени циљ бактерија, које га често претварају у озбиљан узрок инфекција. То је разлог увеђења пастеризације млека, а нешто касније и његове стерилизације, која нам даје тзв. дуготрајно млеко. Њега можемо користити више дана а да га не држимо у фрижидеру.
Средином двадесетих година прошлог века, наука и модерна агрикултура показале су да је млеко, по садржају битних елемената за живот, врло близу савршенству. Данас је консензус о томе доведен у питање пре свега због количине масти у неразблаженом млеку и њеном доприносу атероосклерози са свим последицама које она носи. Ипак, не постоји било који стручњак, нарочито нутрициониста, који неће рећи да је млеко фундаментална намирница којој нема премца.
О млеку, систему његовог прикупљања, биохемијским и бактериолошким контролама, као и о техологији његове обраде и прераде, говориће наша данашња уважена гошћа, госпођа Зора Мијачевић.
Eмисију припрема и води проф. др Момчило Б. Ђорђевић.
Коментари