четвртак, 07. мар 2019, 09:00
Хипократија
Алтернативна медицина
Гост данашње Хипократије је др Вук Стамболовић, професор Медицинског факулттата у Београду.
Бављење алтернативном медицином је у Европи регулисано на више начина. У неким земљама њоме се могу бавити само лекари и терапеути који имају одговарајуће образовање из терапије којом се баве. Такав је случај у Белгији, Великој Британији, Данској, Ирској, Малти, Мађарској, Немачкој, Норвешкој, Русији, Финској, Холандији, Швајцарској и Шведској. Постоје и примери да се алтернативним терапијама формално могу бавити само лекари, али да је судска пракса толерантна према раду алтернативних терапеута. То се практикује у Аустрији, Италији, Литванији, Француској и Шпанији. Када је реч о трошковима лечења, приватно здравствено осигурање покрива делимично или потпуно трошкове лечења алтернативним терапијама у Аустрији, Белгији, Великој Британији, Данској, Ирској, Луксембургу, Малти, Немачкој, Норвешкој, Финској, Холандији и Швајцарској. Државно осигурање покрива, најчешће делимично и под одређеним условима, трошкове лечења алтернативним терапијама у Аустрији, Финској, Француској, Немачкој, Ирској, Италији, Малти, Холандији, Норвешкој, Шведској, Швајцарској и Великој Британији.
Терапије алтернативним методама користи велики број људи широм света. У Немачкој их користи чак 70 одсто становништва, у Америци 42 одсто. Ширењу алтернативне медицине допринео је развој њених институција, високих школа, међународних часописа, као и националних истраживачких центара. Штавише, предмете посвећене алтернативним терапијама уводе и факултети званичне медицине. Према подацима из 2005. године, од укупно 124 медицинска факултета у Америци, њих 95 су у свом наставном програму имали предмете о алтернативним терапијама.
Алтернативна медицина је нешкодљива, јефтинија и делотворнија од званичне. Према овогодишњем плану и програму Републичког завода за здравствено осигурање, одваја се око 230 евра за здравствену заштиту по становнику. Србији су стога потребне здравствене технологије које су јефине, а у исто време делотворне и нешкодљиве. То су управо технологије алтернативне медицине, које се користе не само у неразвијеним земљама Азије, Африке и Јужне Америке него и у најбогатијим земљама Европе и Северне Америке, које за здравствену заштиту одвајају више од 2000 евра по становнику годишње. Често сам спомињао примере из Западне Европе, али навешћу и један из суседства. Према резултатима истраживања спроведеног у Загребу 2001. године, у коме су бележени трошкови хомеопатског лечења пацијената са ангином пекторис, установљено је да је само у лековима годишња уштеда средстава по пацијенту износила 355 евра. Надаље, предрасуда је да нема егзактних доказа о ефикасности метода алтернативне медицине. У Кохреновој библиотеци медицине засноване на доказима, налази се више од 4000 клиничких експеримената о делотворности алтернативних терапија. Светска здравствена организација је маја 2003. године, на заседању 56. скупштине светског здравља, подржала коришћење алтернативне или комплементарне медицине у системима националне здравствене заштите у 11 тачака и наложила генералном директору СЗО-а да "помогне напоре држава чланица у формулисању националне политике о традиционалној, комплементарној и алтернативној медицини".
Емисију припремају проф. др Момчило Б. Ђорђевић и проф. др Александар Петровић.
Коментари