Хипократија

Гошћа емисије је госпођа  др Наташа Церовац, специјалисткиња неурологије у Клиници за дечју неурологију КЦС и професорка на Медицинском факултету у Београду.

Кад се говори о аутизму онда се има у виду општи назив за групу комплексних поремећаја током раног развоја мозга. Аутизам се у почетку одликује различитим степенима одсутне или поремећене вербалне и невербалне комуникације деце и бескрајним понављањима неког типа понашања. 

Поред генетичких фактора који су у 10 % случајева неспорни, у настајању овог развојног поремећаја, битни су и чиниоци из околине који представљају ризик. пре свега различите инфекције, нарочито рубеола, алкохол, пестициди, загађеност ваздуха гасовима и честицама. Постојале су, а на несрећу и даље постоје надалеко познате противуречности о вакцинацији, тј вакцинама као проузроковачима аутизма, што је дефинитивно оповргнуто са научне и стручне стране, али заблуда о вакцинама као кривцу за аутизам опстаје углавном у ванмедицинским сферама.

Аутизам има своје корене у врло раним, (пре рођења), неправилностима у развоју мозга, пре свега на нивоу међусобног контакта нервних ћелија, тј. неурона и у формирању неуронских кола преко којих се обавља трансфер информација између блиских делова мозага али и оних на већим растојањима.

Глобално посматрано, аутизам данас погађа око 25 милиоина људи. Пре двадесетак година, биле су једна до две аутистичне особе на милион становника. У европским земљама и Америци, 2017. године било је - 1.5% деце са дијагнозом аутизма. Дечака са аутизмом има 4 до 5 пута више него девојчица, а узето заједно, на 150 деце једно дете је жртва аутизма. Поремећај се јавља подједнако често у свим расама, етничким и социоекономским групама. Чешћи је међу дечацима него девојчицама.

Болест се јавља пре 3 године и траје целог живота. иако се симптоми могу побољшати током времена. Има деце код које се симптоми могу препознати врло рано у првих неколико месеци по рођењу, али су у већини случајева они очигледни до краја друге године.
Поред класичног аутизма постоји и његов благи облик познат као Аспергеров синдром у коме доминира необично понашање према околини и необично интересовање за неке живитне појаве и активности. Проблема са говором, изражавањем и интелектуалном стабилношћу нема. Међутим аутистичне особе са Аспергеровим синдромом показују неке спектакуларне способностим пре свега меморије, математичког рачунања, препознавања фрагмената комплексних музичких дела, способности календарског калкулисања и синестезије тј претварања делове меморије у различите боје и укусе. Особе са Аспергеровим синдромом, у свом мозгу имају острвца генијалности. Сетимо се филма "Кишни човек" са Дастином Хофманом у главној улози.

Атипични аутизам спада у спектар аутизма, али се одликује само социјалном неприлагодљивошћу и тешкоћама вербалне комуникације.

О типовима аутизма, његовима симптомима и третману говориће нам наша драга у уважена гошћа професорка Наташа Церовац.

Eмисију припрема и води проф. др Момчило Б. Ђорђевић.