Хипократија

Гост емисије је госпођа др сц мед. Горица Ђокић, специјалисткиња за психофармакологију и неуролгију у Болници за менталне поремећаје "Др Лаза Лазаревић", КЦС.

Инспирација, креативност и уметност, својствене су само људима и директни су производ органа за мишљење. Уметност је можда сигурносни вентил који се отвара како би се смањио притисак вишка емоција које су понекад психоделичне и за обицне посматраче једнаке лудилу. Генетичари и психијатри показали су везу између креативности и неких менталних поремећаја, а епидемиолошке студије су утврдиле њихов заједнички иментељ: генетичке варијације. То у суштинио значи да се генетичка предиспозиција за шизофренију и биполарне поремећаје може конвертовати у креативност и обрнуто.

Својим бићем сваки човек воли уметност, а понекад је и ствара. Може бити потпуно опчињен сликарством, књигама и музиком и зато му све то буди читаву палету емоција- од среће до интензивног страха. Али уметности нема без креативности нити без разбарушености и мало "божанског лудила". Много је примера из којих се види да људи из креативних професија, попут визуелних уметности и музике, нешто чешће пате од менталних поремећаја. Да ли је креативност успутни производ "божанског лудила"? Можда. Има много славних људи из чијих се примера види коегзистенција огромне креативности и озбиљних менталнигх болести. Међу њима су Винсент ван Гог холандски сликар, Вирџинија Вулф, енглеска књизевница и оснивач феминистичке књижевне критике. Оскар Вајлд, енглески књижевник, који је тврдио дас су сви уметници луди и многи други. Већ дуго има студија које потврђују генетичку блискост "генијалности" и " божанског лудила". Изненађујуће је такође да прво колено сродника генијалних креативаца показује изразиту склоност ка психопатологији у поређењу са нормалном популацијом. На пример, Ајнштајн је имао сина, а романописац, Џејмс Џојс кћер, обоје оболелих од шизофреније. По свој прилици, креативност и болесни ум могу бити породични проблем. Недавна истраживања појачавају ову идеју јер показују да се родитељи, браћа и сестре оболелих од широфреније и биполарних поремнећаја, најчешће баве пословима за које је потребна креативност.

На питање зашто природна селекција не избрише генетичке варијције које су предиспозиција за појаву тешких менталних поремећаја није лако наћи апсолутно тачан одговор. Један од разлога опстанка овог парадокса је упареност менталне болести која је трагична и креативности која је битна за цивилизацију и напредак друштва.

Eмисију припрема и води проф. др Момчило Б. Ђорђевић.