Хипократијa

Као клинички појам, дијабетес, тј. шећерна болест, први пут је препознат пре нешто више од 200 година, али се у то доба о његовој учесталости у становништву свих узраста, о механизму његовог настанка и о клиничком току ништа није знало, осим да је неизбежно смртоносан. Крајем претпрошлог века медицински експериментатори су видели да се одстрањењем гуштераче из тела пса јавља фатални дијабетес, што је довело до закључка да панкртеас игра кључну улогу у регулисању концентрације шећера у крви. Тек 1910. године појавила се у ондашњој Немачкој хипотеза о дијабетесу као последици недостатка само једне хемикалије произведене у панкереасу, која је добила име инсулин. Ова, данас свима позната, реч настала је зато што се хемикалија коју означава производи у ткиву панкреаса, које се, гледано под микроскопом, састоји из мноштва острваца која анатоми, користећи латинскик језик, називају инсулама.

Потом је дошла битна 1921. година, када су два канадска лекара, Фредерик Бантинг и Чарлс Бест, овај други је, у ствари, био студент медицине, касније нобеловци, први применили инсулин као лек, тако што су га екстрактовали из панкреаса здравог пса, а онда га убризгали другом, тешко оболелом псу, коме је претходних недеља био одстрањен панкреас. 

Проучавања дијабетеса била су надаље, све до данашњих дана, тако интензивна и плодоносна да је због постигнутих резултата, од 1923. године па до новијег времена, чак 10 истраживача добило Нобелову награду.
Данас и лекари и лаици знају да је дијабетес комплексан и хетероген поремећај. Његов тзв. тип 1 јавља се доминантно у дечјој популацији, а проузрокован је селективним аутоимуним разарањем бета ћелија згуснутих у панкреасним инсулама, тј. острвцима. Тип 2 је чешћи, а тинејџери, адолесценти и одрасли који од њега болују одликују се претераном телесном тежином, па чак и правом гојазношћу.
Кад сазнају да њихово дете има дијабетес проузрокован аутоимуним поремећајем, родитељи су шоку. Али, за разлику од ранијих времена, данас више нема разлога за панику јер се о дијабетесу тип 1 све зна. Реч је о хроничној болести чији је почетак изненада и вероватно испровоциран вирусном инфекцијом, обично рубеолом и заушкама. Улога гена је непобитна, јер 10 до 15 одсто деце са дијабетесом тип 1 има оца или мајку са шећерном болешћу.

О дечјем дијабетесу и начину његовог лечења, говориће нам наша уважена гошћа.

Eмисију припрема и води проф. др Момчило Б. Ђорђевић.