четвртак, 04. јан 2018, 09:00
Хипократија
Тема "Хипократије" гласи: зашто је пост, одувек значајан религијски чин, у последњих неколико година постао предмет опсежних научних истраживања.
Гости Хипократије биће господин Радомир Антонић, наш познати етнолог и публициста и отац Вајо Јовић, протојереј ставрофор и старешина цркве Александар Невски у Београду.
У Српском народнoм календару за годину 2017/7525 нашег надасве агилног етнолога г. Драгомира Антонића стоји да су Српска православна црква и Срби до пре неколико стотина година, највероватније до краја 17. века, рачунали време по библијском календару, тј. од постанка света 1. септембра 5508. Овај календар Срби су као и остали хришћани преузели од Византинаца, с тим што су, како истиче г. Антонић, за разлику од других народа са европског цивилизацијског простора, прво писали годину, затим месец, а онда, на крају, дан. У многобројним средњовековним писаним документима српских кнежева, деспота и краљева, пре свега у Законоправилу Светог Саве и Законику цара Душана, датуми су наведени по старом српском календару.
Божић слави већина православаца по Јулијанском календару који је хришћанска црква прихватила на првом васељенском сабору у Никеји 325. године, тако да велики празник увек пада 7. јануара, као и ове 2018. године. Празнику претходи велики Божићни пост (28. нов. - 7.јан.) који стање духа верујућег чини усхићеним и различитим у поређењу са животима и духом многих других људи. Да ли је усхићење после великог поста само површна психолошка варка или иза њега стоје неки разлози о којима се раније у научној заједници није много знало? По свој прилици, тачна је друга могућност!
Недавне експерименталне студије, показале су да пост делује као моћни будилник и стимулатор имунског система, што је до данас било мало познато. Пoред тога, пост умногоме смањује ефексте токсичности хемијске терапије увелико примењиване у борби против канцера. О посту, његовим формама и правилима, у првој овогодишњој Хипократији говориће наши драги гости.
Eмисију припрема и води проф. др Момчило Б. Ђорђевић.
Коментари